in

ЗАПАД У НЕВЕРИЦИ: Путин има своје ТАЈНО ОРУЖЈЕ у самом срцу НАТО пакта

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган учинио је својеврсну услугу Владимиру Путину, претећи да ће блокирати приступање Финске и Шведске војном савезу НАТО-а. Неки посматрачи верују да би управо руски утицај на Анкару могао да буде један од фактора који стоје иза овог потеза Ердогана. Званично се то као разлог не помиње, већ Анкара истиче став да су ове две земље нека врста уточишта за курдске избеглице, које она сматра терористима.

Од почетка рата у Украјини, Турска није санкционисала Русију, за разлику од већине чланица НАТО-а које јесу. Турска је наводно постала сигурно уточиште за новац руских олигарха а не можемо заборавити ни да је поприлично гурнула прст у око Америци када је купила руски противракетни одбрамбени систем С-400, што је на крају довело до америчких санкција 2020, пише Фоx Неwс.

Амерички званичници дигли су праву буру око тог споразума, тврдећи да би С-400 могао да угрози безбедност НАТО-а и али и да угрози размену обавештајних података између Америке и Турске.

– Важно је разумети да Турска данас игра исту игру коју је увек играла у региону а то је игра у којој она заузима ставове који воде ка њеним интересима а који су у супротности са ставовима НАТО-а – рекао је Маршал Билингсли, виши сарадник на Хадсон институту и бивши помоћник генералног секретара НАТО-а за Фоx Неwс.

Он је додао и то да је Анкара “независан актер и да је заузела ставове који су имали корист за Русе”. Навео је један упечатљив пример када је Русија извршила инвазију на Грузију 2008. године, а Турска затворила приступ Црном мору. Затварање је спречило бродове америчке морнарице да помогну Грузији.

Међутим, независност деловања Турске такође се огледа у томе да је Анкара испоручила дронове Украјини, рекавши да Турци раде у складу са својим интересима. Теодор Карасик, сарадник за руска и блискоисточна питања у Џејмстаун фондацији у Вашингтону, рекао је да Турска жели да што касније код Русије доспе на листу мета. Ердоган је недавно најавио повратак сиријских избеглица које живе у Турској назад у своју земљу, а за то је неопходна сарадња Русије због њеног снажног присуства у Сирији, истакао је Карасик. Турска и руска “борба око питања транспорта” могла би да буде додатна брига за Ердогана, рекао је он. Ако западне силе санкционишу руска пловила, Анкара би се могла суочити са захтевима да затвори витални бродски пут Дарданела за руску поморску индустрију”, наставио је он.

Карасик је додао да Ердоган “користи то што су Финска и Шведска аплицирале за НАТО како би придобио услуге других земаља тако да Турска на крају има користи.” Ердоганови напори да дестабилизује НАТО савез добили су на снази након што је део турске војске покренуо неуспешан државни удар против њега 2016. Пензионисани бригадни генерал Мехмет Јалиналп, који је отпуштен из војске након неуспелог пуча док је служио као шеф стратегије ваздушне команде НАТО-а у Немачкој, а чији су мејлови недавно цитирани у књизи под насловом “Устанак Ердогана: Упозорење Европи “, где је приметио промену погледа на НАТО:

“… Ја и моје турске колеге примећујемо значајан пораст ултранационалистичких, антизападних осећања унутар наше војске и у нашим државним одељењима.”

Генерал је додао и да ново турско војно особље у НАТО-у “има радикалан начин размишљања, и да неки доводе у питање вредности НАТО-а, па чак и мрзе западне организације, док држе проруско/кинеско/иранско расположење.”

– Прозвао сам Ердогана Путиновим човеком у НАТО-у. С друге стране постоји и Ердоган који је програмиран да користи Запад и његове институције, укључујући НАТО, тамо где је то корисно али је спреман и на суочавање са њима када је то корисно. Ердоган је такође био Путинов човек у НАТО-у, такође из идеолошких разлога – рекао је Бурак Бекдил, истакнути турски политички колумниста и члан Блискоисточног форума, за Фоx Неwс.

Неки коментатори кажу да је Анкара претерала и да Турску треба избацити из НАТО-а. Данијел Пајпс, председник блискоисточног форума у Филаделфији, недавно је рекао: “Мислим да Турска не припада НАТО. Говорим то већ деценију. Време је да се Турска избаци из НАТО-а. Нека иде у Русију, нека иде у Кину”, изјавио је Пајпс.

Требало би нагласити да у повељи Алијансе не постоји механизам за искључење члана.

– Турска је од 1952. до 2002. била веома добар савезник за НАТО, али је последњих 20 година била веома лош. Чак и није била савезник… она тежи политици која је непријатељска према НАТО-у, агресивна је према чланицама НАТО-а, чланицама попут Грчке, ангажује се у инвазији на Сирију, прети Европи сиријским мигрантима – рекао је Пајпс.

– У Финској и Шведској има много курдских политичара, активиста за људска права и политичких избеглица. Турска влада их види као ‘терористе’ и изгледа да уцењује ове две земље да их изруче Турској. Чини се да европске нације такође разумеју невољу Курда и саосећају са курдским напорима за политичку једнакост у Турској. Блокирање Шведске и Финске од стране Турске је такође покушај да се Запад натера да се повинује свим економским, политичким и војним захтевима Турске. То је слично претходном покушају Турске да уцени Европску унију приливом миграната и избеглица из Сирије – рекла је турска новинарка Узаи Булут.

Подсећања ради, да би НАТО омогућио чланство Шведске и Финске, свих 30 чланица мора гласати ЗА. Ипак, док многи посматрачи верују да би Турска на крају могла да да сов глас уколико се њени захтеви испуне, за сада постоји један светски лидер који профитира од препирке, а то је Владимир Путин.

Извор: srbijadanas.com