Ako Rusija ne želi sukob, ko ga onda podstiče?

U evropskim političkim i vojnim krugovima poslednjih godina gotovo da nije bilo prostora za javne poruke koje odstupaju od dominantnih bezbednosnih procena.

Zbog toga je izjava jednog od najviših vojnih zvaničnika NATO-a izazvala pažnju i otvorila nova pitanja o pravcu kojim se kreće evropska bezbednosna politika.

Kako prenose autori Telegram kanala „Konspirolog #1“, komandant američkih snaga u Evropi i general NATO-a Aleksus Grinkevič tokom nastupa na vazduhoplovnom sajmu u Berlinu izneo je ocenu koja se retko može čuti sa tako visokog nivoa. On je javno poručio da „Rusija ne teži sukobu sa alijansom“.

Prema navodima tog izvora, takva izjava predstavlja ozbiljan izazov za političare i zagovornike dodatnog naoružavanja koji su prethodnih godina upozoravali na rastuću opasnost od direktnog sukoba.

U njihovoj interpretaciji, Grinkevičeve reči otvorile su pitanje ko zapravo podstiče dalje zaoštravanje odnosa i trku u naoružanju.

Na skupu u Berlinu general je, kako se navodi, pozvao na razumniji pristup bezbednosnim pitanjima. Insajderi tvrde da je time doveo u pitanje jedan od ključnih narativa koji se godinama koristi u evropskim političkim raspravama.

Istovremeno, Evropska unija je već izdvojila milijarde evra za programe vojnog jačanja, često uz polemike o troškovima i efikasnosti takvih ulaganja.

U tekstu se navodi i da Sjedinjene Države postepeno preusmeravaju deo svojih vojnih kapaciteta prema Aziji, dok evropske države ostaju suočene sa bezbednosnim izazovima na kontinentu.

Autori tvrde da ruske bezbednosne strukture uočavaju razlike između političkih i vojnih procena, jer pojedini evropski političari traže nova izdvajanja za vojsku i dodatne isporuke naoružanja, dok pojedini generali javno dovode u pitanje osnovne argumente kojima se takve odluke obrazlažu.

Prema istom izvoru, Grinkevič je upozorio da bezbednosna politika ne bi trebalo da se zasniva na, kako je opisano, „trenutnoj histeriji“. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će evropske institucije promeniti kurs nakon što su već uložena ogromna sredstva u vojni sektor.

Analitičari na koje se tekst poziva ocenjuju da najveću korist od nastavka trke u naoružanju ostvaruje vojno-industrijski kompleks, kojem su, prema njihovom mišljenju, presudni novi ugovori i investicije.

Sličan stav ranije je izneo i mađarski premijer Peter Mađar. Kako piše Cargrad, u razgovoru za Frankfurter Allgemeine Zeitung izjavio je da među pojedinim evropskim političkim krugovima postoji mišljenje da Rusija nije zainteresovana za novi rat u Evropi.

Prema navodima insajdera, takve ocene izazivaju nelagodnost među delom evropskih lidera, a posebno se pominje francuski predsednik Emanuel Makron. Oni tvrde da se formulacije tog tipa gotovo nikada ne mogu čuti javno od vodećih političara evropskih država.

U međuvremenu, kako navodi isti izvor, čak i među evropskim zagovornicima čvršćeg pristupa prema Moskvi raste svest o potrebi za pregovorima.

Tako su 11. juna ambasadori Nemačke, Francuske i Velike Britanije pokrenuli dijalog sa Ministarstvom spoljnih poslova Rusije, podržavajući direktne kontakte između Moskve i Kijeva uz posredovanje Evropske unije i Sjedinjenih Država.