in

Ako Srbija prihvati 6 milijardi evra ulazi u rat!

Uslovi koje je potrebno da Srbija ispuni da bi dobila deo od šest milijardi evra pomoći EU su u stvari ucena koju bi bez razmišljanja trebalo odbiti. Jer, ukoliko bi bili prihvaćeni, naša zemlja bi se svrstala na jednu od strana u ukrajinskom sukobu. Naravno, na onu koja se bori protiv Rusije.

Ovako stručnjak za međunarodne odnose dr Srđan Perišić komentariše uslove za dobijanje pomoći od šest milijardi evra koje je Brisel namenio državama Zapadnog Balkana.

Ako želite deo kolača od šest milijardi evra, morate da uvedete sankcije Rusiji, stoji u dodatnim uslovima za dobijanje sredstava iz evropskog Plana za rast, koje je usvojio Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Ima li Brisel uopšte para za Zapadni Balkan?

Prema Perišićevim rečima, osim geopolitičkih, EU našoj zemlji sada isporučuje i finansijsku ucenu. Ali, osnovno je pitanje ima li Brisel para da pomaže države Zapadnog Balkana? Teško, odgovara Perišić, osim da štampa novac.

Naš sagovornik podseća na zahtev Vašingtona Briselu i Berlinu da oni ove godine budu nosioci takozvane pomoći Kijevu.

Evropskoj uniji tada ne bi preostalo ništa drugo nego da štampa novac, kao što je to uradila za vreme pandemije koronavirusa, kada je Evropska centralna banka doštampala blizu dve hiljade milijardi evra, što je, kako Perišić napominje jedan od uzročnika visoke inflacije u Evropi.

Šta bi države Zapadnog Balkana radile sa šest milijardi evra koje su sve bezvredniji i bezvredniji, pita se Perišić.

„Dakle, oni vas prvo pritiskaju geopolitičkim uslovima da bi ste dobili novac, a kasnije se vidi da taj novac nemaju. A ako ga i imaju to je novac štampan bez pokrića i bezvredan. Ne znam koja bi iole ozbiljna država to prihvatila“, kaže Perišić.

Sa druge strane, opasnost od prihvatanja uslova Evropskog parlamenta leži i u opasnosti da će vas ucenjivati i za sve ostalo što će doći posle prijema novca.

„Tražiće da šaljemo oružje, tenkove, municiju u Kijev kako bi kijevski režim mogao da gađa civile u Donjecku. Da li želimo da u budućnosti ubijamo Ruse tako što ćemo Kijevu slati oružje i municiju? Mislim da to niko od građana Srbije ne želi. Tako da smatram da bi uslove EU trebalo odbiti“, zaključuje Perišić.

Da je Srbija članica EU, odavno bi ratovala protiv Rusije

Da je EU odavno odlučila da u svoje članstvo prima države iz geopolitičkih razloga, rečito govore primeri Rumunije i Bugarske, koje svojevremeno, osim geopolitičkih, nisu ispunjavale bilo kakve druge uslove.

U naše vreme, tome svedoče primeri Ukrajine ili Moldavije, sa kojima je Brisel pokrenuo pregovore o pristupanju.

„EU je strana u sukobu – šalje oružje, municiju, vojnu opremu kijevskom režimu i to traži od svih, pa i od Srbije. Da je Srbija ranije postala članica EU, morala bi da obučava bojovnike kijevskog režima, da isporučuje oružje… Da je Srbija ranije postala članica EU, ratovala bi protiv Rusije. Pošto nismo, ispostavljaju uslove kakve ispostavljaju“, komentariše Perišić.

Ako je početak pristupnih pregovora sa Kijevom uslovljen geopolitičkim razlozima, zašto geopolitički razlozi ne bi bili motiv i za uslovljavanje država Zapadnog Balkana i Srbije. Zato je pojašnjenje Evropskog parlamenta očekivano i ne bi mu se trebalo čuditi, dodaje on.

NATO je glavni format u Evropi

Ipak, Brisel ništa ne radi samostalno, budući da EU nikada nije uspela da se formira kao nezavisan geopolitički entitet, a da je NATO glavni politički format u Evropi. Zato je naš sagovornik ubeđen da je dodatne uslove za dobijanje novca zapravo diktat iz Vašingtona, zaključuje Perišić.

Da će države Zapadnog Balkana biti pomognute sa šest milijardi evra bilo je poznato još prošle godine, a o tome je govorila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom svoje poslednje balkanske turneje.

Do sada, kako su pisali mediji, preduslovi za finansiranje bili su vezani za demokratiju, vladavinu prava i ljudskim pravima. Dodatni preduslov za Beograd i Prištinu bio je napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa.

Međutim, Komitet za spoljne odnose Evropskog parlamenta, dodao je, tokom poslednje debate i uslov o usaglašenosti spoljne politike država Zapadnog Balkana sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Predsednik ovog komiteta, nemački političar Dejvid Mekalister, naglasio je da „mora biti jasno da zemlje koje nazaduju ili stagniraju sa osnovnim vrednostima i ne usklađuju se sa spoljnom politikom EU, ne mogu biti kvalifikovane za dodatno finansiranje“.

(Mediji)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /