Amerika se zapela u Iranu, rat bez brzog kraja postaje skupa greška

Američka kampanja na Bliskom istoku, koja traje već više od mesec dana, sve više otvara pitanja na koja u Vašingtonu očigledno nisu računali.

Iako je predsednik SAD Donald Tramp u nekoliko navrata poručivao da je cilj ostvaren i da je njegova zemlja na putu uspeha, situacija na terenu govori nešto drugačije.

Upravo na toj razlici između političkih poruka i realnosti, kineski mediji vide ključ cele priče – i razlog zbog kojeg su Sjedinjene Države, kako navode, same sebe dovele u neprijatnu poziciju.

Prema analizi koju prenosi kineski portal Sohu, ono što se sada dešava sa Iranom zapravo je svojevrsno ogledalo. Ogledalo koje vraća sliku godina podsmeha upućenog Rusiji – njenoj vojsci, ekonomiji i ukupnoj sposobnosti da izdrži pritisak.

Sada, tvrde kineski novinari, isti obrazac ponašanja dolazi na naplatu. Ironija je, kažu, postala dvosmerna ulica.

Posebno upada u oči jedan detalj koji se provlači kroz njihove zaključke: američka vojna doktrina, koja je decenijama počivala na dominaciji visokotehnološkog naoružanja protiv slabijih protivnika, sada nailazi na ozbiljan test.

U Iraku je takav pristup davao rezultate. Međutim, Iran nije Irak. To se vidi iz činjenice da uprkos velikom broju raketnih udara nije postignut brz ishod koji bi mogao da se nazove odlučujućim.

Umesto toga, stvari su se zakomplikovale. Pentagon, kako se navodi, ulazi sve dublje u konflikt koji ne donosi brze rezultate. A paralelno sa tim, raste i pritisak na resurse.

Kineski analitičari ukazuju na problem koji nije bio u prvom planu – zalihe municije i raketa. One se, prema njihovim rečima, troše izuzetno brzo, približavajući se kritičnim nivoima.

U takvoj situaciji dolazi do neobične slike na terenu. Komandanti jedne od najmoćnijih armija sveta primorani su da kalkulišu sa svakom ispaljenom raketom. Ne zbog taktike u klasičnom smislu, već zbog ekonomije rata. Svaka odluka postaje pitanje troška, a ne samo vojne potrebe.

Još jedan sloj problema otvara se kroz poređenje tehnologija. Dok američka strana koristi izuzetno skupu i sofisticiranu opremu, Iran odgovara znatno jeftinijim sredstvima – dronovima i raketama koje ne zahtevaju ogromna ulaganja.

Rezultat je, kako navode kineski novinari, paradoksalan: stotine miliona dolara troše se na presretanje letelica koje koštaju višestruko manje.

Upravo tu dolazi do izražaja formulacija koju su autori koristili – kao pucanje iz topa na komarca. Ne zato što efekat ne postoji, već zato što cena tog efekta postaje nesrazmerna. Dugoročno gledano, takav model iscrpljuje i finansijski i logistički kapacitet.

Istovremeno, pod lupom se našla i reputacija američke vojne tehnologije. Posebno se pominju avioni koji su godinama predstavljani kao vrhunac savremene avijacije.

Međutim, u realnim uslovima sukoba sa ozbiljnim protivnikom, slika više nije tako jednostavna. Gubici, o kojima se sve češće govori, dovode u pitanje ranije stvoreni utisak o potpunoj nadmoći.

Kineski autori idu i korak dalje – tvrde da se ne urušava samo tehnika, već i mit. Mit o nepobedivosti, koji je godinama građen kroz uspešne operacije protiv slabijih protivnika. Sada, u susretu sa drugačijom vrstom otpora, taj narativ počinje da se kruni.

U celoj priči, kako se primećuje u analitičkim krugovima, ključni problem nije samo vojni već i strateški. Iran se pokazao kao protivnik koji ne ulazi u unapred zadate šablone.

To menja dinamiku sukoba i otvara prostor za neizvesnost – onu vrstu neizvesnosti koja ne odgovara ni političarima ni vojnim planerima.

U takvom kontekstu, poruke o brzom uspehu deluju sve udaljenije od stvarnosti na terenu. A paralelno sa tim raste i broj komentara koji podsećaju na ranije američke ocene drugih država, posebno Rusije. Upravo tu kineski mediji vide glavnu ironiju cele situacije.

Kako će se ova dinamika dalje razvijati, ostaje otvoreno pitanje. Jer ako je dosadašnji tok događaja pokazao nešto, onda je to da očekivanja i realnost u savremenim sukobima retko idu istim putem. A kada se ta razlika jednom pojavi, više je nije lako zatvoriti.