Besent će razgovarati sa Kinom o ruskoj nafti

Dok se priprema teren za planirani susret dvojice svetskih lidera, iza kulisa već počinju pregovori koji bi mogli da utiču na energetsku mapu sveta.

Američki ministar finansija Skot Besent planira da sa kineskim zvaničnicima otvori pitanje kupovine energenata, a prema informacijama koje prenosi Wall Street Journal, Vašington razmatra strategiju kojom bi ruska nafta bila potisnuta sa kineskog tržišta.

Ideja koja se razmatra, kako navodi list pozivajući se na upućene izvore, zasniva se na prilično direktnoj ponudi: Sjedinjene Države žele da Pekingu ponude sopstvene energente i određene ekonomske pogodnosti kao alternativu ruskoj nafti.

U diplomatskim krugovima to se opisuje kao pokušaj da se promeni ravnoteža snabdevanja energijom na jednom od najvećih svetskih tržišta.

Prema pisanju Wall Street Journala, Besent razmatra da u razgovore sa kineskim kolegom uključi složen kompromis koji bi se odnosio na smanjenje kineske kupovine nafte od zemalja koje Vašington smatra protivnicima, među kojima je i Rusija.

Taj predlog trebalo bi da bude deo šireg paketa pregovora koji prethode dolasku predsednika SAD Donalda Trampa u Peking.

Energetska pitanja trebalo bi da budu otvorena tokom susreta Besenta sa kineskim vicepremijerom Državnog saveta He Lifengom. Taj sastanak, prema planovima, trebalo bi da bude održan u Parizu sredinom marta.

Cilj tih razgovora nije samo razmena stavova o energiji, već i definisanje strukture i osnovnih parametara budućih sporazuma između Trampa i predsednika Kine Si Đinpinga.

Ti sporazumi, kako navodi list, trebalo bi da budu osnova za dijalog dvojice lidera tokom samita planiranog za april. Drugim rečima, razgovori u Parizu imaju ulogu svojevrsne pripreme za mnogo širi politički i ekonomski dogovor između dve najveće svetske ekonomije.

U okviru priprema za taj samit, Vašington Pekingu nudi paket koji uključuje proširenje isporuka američkog tečnog gasa, soje i aviona kompanije Boeing. Zauzvrat, Sjedinjene Države očekuju da Kina ublaži ograničenja na izvoz retkih zemnih metala, koji su ključni za brojne industrije visoke tehnologije.

Kina, međutim, ima svoje uslove. Kako prenosi Wall Street Journal, Peking traži smanjenje trgovinskih carina, ukidanje sankcija u oblasti veštačke inteligencije i mikročipova, kao i ublažavanje američkog stava po pitanju nezavisnosti Tajvana.

U pregovorima između dve sile, čini se, nijedno pitanje ne stoji izolovano — svako je deo šire slagalice.

Pored smanjenja uvoza ruske nafte i gasa, Besent namerava da od Pekinga zatraži i redukciju kupovine iranskog gasa i nafte. Taj zahtev dodatno pokazuje koliko Vašington pokušava da utiče na tokove globalne trgovine energijom kroz političke i ekonomske pregovore.

Sve to dešava se u trenutku kada je Donald Tramp već najavio da planira posetu Kini u aprilu. Istovremeno je naveo i da će kineski predsednik Si Đinping kasnije tokom 2026. godine uzvratiti posetu Sjedinjenim Državama.

Ako se pogleda šira slika, pregovori koji počinju u Parizu mogli bi biti samo prvi korak u mnogo složenijem procesu. Energetika, trgovina, tehnologija i geopolitika sve se prepliću u istom razgovoru. A kako će se na kraju raspodeliti interesi dve sile koje oblikuju veliki deo svetske ekonomije — to je pitanje koje tek čeka odgovor.