in

BRIKS sve bliži realizaciji svoje berze žitarica

Pet zemalja BRIKS-a je u 2023. godini proizvelo ukupno 1,17 milijardi tona žita, što čini 42% svetske proizvodnje i potrošilo 1,1 milijardu tona, odnosno oko 40% svetske potrošnje

Prošireni BRIKS, klub velikih ekonomija u razvoju, mogao bi da postane platforma za samodovoljno tržište žitarica bez dolara, smatraju ekonomisti. BRIKS – akronim za Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku kojoj se priključuju neto uvoznici žitarica Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) , čime će skoro izjednačiti proizvodnju i potrošnju ključnog useva unutar grupe.

Pod ovim okolnostima, kako piše „Sputnjik internešenel“, udruženje može da stvori sopstvenu trgovačku platformu i da trguje žitom unutar grupe bez korišćenja američkog dolara, navodi se u pismu Ruskog saveza izvoznika žita Ministarstvu poljoprivrede, objavio je ruski poslovni list „Vedomosti“.

Prema njihovim procenama, pet zemalja BRIKS-a je u 2023. godini proizvelo ukupno 1,17 milijardi tona (42% svetske proizvodnje) i potrošilo 1,1 milijardu tona (40% svetske potrošnje). Nakon proširenja, proizvodnja žitarica grupe će porasti na 1,23 milijarde tona godišnje (44% svetske), a potrošnja će se približiti proizvodnji, odnosno 1,22 milijarde tona (takođe 44%).

„Statistički, tačno je da 25 odsto trgovine pšenicom čini ruska pšenica. Isto tako, više od 25 odsto trgovine kukuruzom čini brazilski kukuruz. Štaviše, ako govorimo o soji, onda oko 58 odsto svetske trgovine čini brazilska soja“, kaže za Sputnjik Vladimir Petričenko, generalni direktor analitičke kompanije ProZerno.

S druge strane, Kina je, navodi, najveći kupac kukuruza i pšenice, dok Egipat kupuje 12 miliona tona godišnje.

„Sada je dodata Saudijska Arabija, glavni kupac ječma. Ali ipak, ključne robe su pšenica, kukuruz i soja. A za sve njih, posebno s obzirom na one koji su se pridružili u januaru, ovo je ogromno tržište“, ukazuje Vladimir Petričenko.

Berza žitarica BRIKS-a

U pismu ministarstvu, predsednik sindikata Rusgrain Eduard Zernin, tvrdi da ovakav tok događaja stvara preduslove za formiranje „berze žitarica“ BRIKS-a.

On smatra da bi Rusija mogla da igra „ulogu dobavljača u krajnjoj instanci“, kojoj bi se „kasnije mogli pridružiti i drugi neto izvoznici“.

„Imamo ozbiljne preduslove za kreiranje sopstvene trgovačke platforme sa obračunima u bilo kojoj od valuta zemalja BRIKS-a, a u budućnosti – u posebnoj klirinškoj valuti u Rusiji ili nekoj od zemalja sa jakim finansijskim sistemom i slobodno konvertibilnom valutom, osim dolara“, kaže Zernin.

Petričenko smatra da vladina inicijativa za stvaranje grupne berze žitarica ipak ne bi bila dovoljna i da je potrebno i komercijalno učešće operatera na tržištu žitarica i uljarica.

„Stvaranje berze na mnogo načina nije u potpunosti stvar vlade. To jest, kreiraju je komercijalni operateri. Dakle, mora postojati zajednički rad između državnih i nedržavnih operatera. Ako pogledamo kinesku berzu Dalian, njen uticaj na cene na tržištima je neznatan, iako je promet tamo veoma veliki“, objasnio je ekspert, izražavajući optimizam u pogledu perspektiva ovog poduhvata.

Nakon što bi napustila američki dolar, grupa bi morala da izabere odgovarajuću klirinšku valutu.

„Još jedna ključna tačka je klirinški deo. To jest, kakav će biti klirinški centar, gde će biti, i što je najvažnije, u kojoj valuti će se vršiti obračuni“, rekao je Petričenko.

Hoće li Zapad baciti klipove pod točkove BRIKS-a?

Po Petričenku, postojaće veoma snažan otpor ovom procesu od strane zemalja koje je Rusija označila kao „neprijateljske“ nakon sankcija zbog specijalne vojne operacije Moskve u Ukrajini.

Velike zapadne zemlje i njihovi sateliti pokušali su da parališu rusku trgovinu energentima i žitom u pokušaju da nateraju ekonomiju zemlje da pati. Međutim, ovaj trik nije uspeo.

„Rusija je već značajno potisnula SAD i EU na tržištu pšenice. Brazil je u velikoj meri potisnuo SAD na tržištu kukuruza. Bar sada Brazil izvozi više kukuruza od Sjedinjenih Država. A na tržištu soje, Brazil je dugo bio broj jedan. Zbog toga će postojati veoma jak otpor i sabotaža od strane neprijateljskih odlazećih izvoznika“, primetio je ekspert.

On očekuje da proces „preraspodele tržišta“ neće biti lak. Ipak, prema Petričenku, verovatno će se njihov globalni udeo u budućnosti značajno smanjiti u SAD i EU.

„Trenutno se čini da je to teško zamisliti, s obzirom na to da su ključni operateri na ovim tržištima transnacionalne kompanije koje imaju sedište u SAD i EU. To jest, kako god da se kaže, na ovom tržištu postoje glavni igrači –transnacionalne kompanije. One predstavljaju ‘neprijateljski kontingent’ za BRIKS i posebno Rusiju“, zaključio je ekspert.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /