in

Da li će Huti potopiti svetsku ekonomiju?

Cene kontejnerskog transporta i dužina putovanja teretnih brodova drastično su povećani od kada je kriza u Crvenom moru eskalirala krajem prošle godine.

Kriza u Crvenom moru koja je izbila nakon što su jemenski Huti započeli sa napadima na brodove povezane sa Izraelom već je izazvala ekonomske posledice širom sveta, a stručnjaci upozoravaju da bi one mogle da budu još drastičnije ako se sukob ne okonča – i to na mestima gde se one možda ne bi očekivale.

Kako bi izbegle potencijalne napade, transportne kompanije su preusmerile trgovinu u vrednosti od preko 200 milijardi dolara sa bliskoistočne na alternativne rute, najčešće na onu koja obilazi čitav afrički kontinent.

U pokušaju da spreči napade Huta, Vašington je zajedno sa još nekoliko saveznika krajem decembra započeo misiju „Prosperiti gardijan“ – ali oni do sada u tome nisu uspeli, a misija se od samog početka suočila sa problemima.

Promene u putanjama koje koriste trgovački brodovi lako su uočljive i na mapi koju je na Iksu podelio kolumnista „Blumberga“ Havijer Blas, uz komentar: „Više od dve nedelje nakon pokretanja (misije) ‘Prosperiti gardijan’ predvođenog od strane SAD, Huti i dalje vladaju u Crvenom moru“.

To je dovelo do nekoliko značajnih problema za svetsku trgovinu: Cene transporta su značajno povećane, putovanja traju duže, a postoji zabrinutost i da prolećni i letnji proizvodi neće stići do svojih destinacija na vreme.

„Pritisci u lancu snabdevanja koji su izazvali ‘prolazni’ deo inflacije 2022. mogu da se vrate ako se problemi u Crvenom moru i Indijskom okeanu nastave“, rekao je izvršni direktor „Lindzi grupe“ Leri Lindzi za Si-En-Bi-Si.

Kako prenosi „Blumberg“, cene transporta robe od Azije do severne Evrope povećane su za 173 odsto u odnosu na period pre početka diverzija, dok je prevoz do mediteranskih zemalja poskupeo i više od toga. Poskupljenja od između 50 i 60 odsto zabeležena su i u trgovini između Azije i Severne Amerike.

Ukoliko se kriza u Crvenom moru nastavi – što u ovom trenutku deluje izvesno – svet bi mogao da se suoči sa novim haosom i ozbiljnijim poremećajima lanaca snabdevanja, nalik na one iz perioda pandemije korona virusa.

Inflacija bi najpre mogla da se oseti na cenama potrošačke robe.

„Ovo je velika stvar, jer je pad cena robe uglavnom ublažio inflacioni pritisak“, rekao je šef investicija u „Blikli Fajnenšel Grup“ Peter Bukvar za Si-En-Bi-Si.

Novi talas inflacije doneo bi nove glavobolje za rukovodioce centralnih banaka širom sveta, nakon dve izazovne godine konstantnih povećanja kamatnih stopa.

Crveno more – epicentar svetske trgovine

Značaj Crvenog mora za svetsku trgovinu ne može se potceniti – od kada je 1869. godine u današnjem Egiptu otvoren Suecki kanal, većina trgovine između Azije i Evrope obavlja se upravo tom rutom.

Otvaranje Sueckog kanala dovelo je do prave revolucije u svetskoj trgovini, čije se posledice vide i danas – ta ruta skraćuje putovanje između Azije i Evrope za desetak dana.

Kroz Bab el Mandeb, tesnac koji Crveno more spaja sa Indijskim okeanom i koji se nalazi nedaleko od teritorije koju kontrolišu Huti, prolazi oko 12 odsto svetske trgovine i oko 30 odsto kontejnerskog saobraćaja.

Crveno more je značajno i za transport energenata, pošto kroz njega prolazi oko 12 odsto nafte i oko osam odsto tečnog prirodnog gasa (LNG) koji se prevozi tankerima.

Svojevrsnu najavu kakve bi efekte potencijalna kriza u Crvenom moru mogla da ima videli smo pre nešto manje od tri godine, kada je u martu 2021. teretni brod „Ever Given“ šest dana bio

zaglavljen u Sueckom kanalu, što je dovelo do pravog haosa – procenjuje je da je svaki sat blokade doveo do kašnjenja isporuka robe u vrednosti od oko 400 miliona dolara.

Ipak, trebalo bi naglasiti da postoji jedna značajna razlika u odnosu na blokadu „Ever Givena“: Taj incident dogodio se u trenutku kada je, neposredno nakon prvog talasa pandemije, svetska potražnja bila osetno povećana, što danas nije slučaj.

Kriza u Crvenom moru pokrenula je debate o rizicima globalizacije, kao i o preteranoj zavisnosti kompanija koje se bave trgovinom od redovnih isporuka, koje su kako bi maksimizirale profite odustale od pravljenja zaliha.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /