in

Da li se Amerikanci spremaju za novi rat na Bliskom istoku?

Nova eskalacija na Bliskom istoku mogla bi da uvuče Amerikance u (još jedan) rat, kao i da donese još stradanja u ratom izmučeni Jemen.

Nakon višenedeljnog porasta tenzija i međusobnih pretnji, kriza u Crvenom moru konačno je eskalirala u noći između četvrtka i petka, kada je „zapadna koalicija“ predvođena SAD i Velikom Britanijom izvršila vazdušne udare na položaje jemenske militante grupe Huta širom te države.

Prema navodima Pentagona, u napadima su učestovali američki avioni, brodovi i podmornice koji su, potpomognuti od strane svojih britanskih saveznika, gađali aerodrome, vojna skladišta i lansirne poligone za rakete i dronove širom Jemena.

Povod za američko-britanski napad bili su raniji napadi Huta na trgovačke brodove koji plove kroz Crveno more i za koje jemenski militanti tvrde da su povezani sa Izraelom, koji već nekoliko meseci sprovodi kampanju bombardovanja u Pojasu Gaze.

Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da su udari direktan odgovor na napade Huta na međunarodne trgovačke brodove u Crvenom moru.

On je istakao da su napadi Huta ugrozili američko osoblje, pomorce, civile, partnere SAD, kao i međunarodnu trgovinu i slobodnu plovidbu i dodao da neće oklevati da preduzima dalje mere.

Zvaničnik Huta Husein Al Izi poručio je da će SAD i Velika Britanija „platiti visoku cenu“ nakon što su te dve zemlje izvele napade na položaje te pobunjeničke grupe u Jemenu.

Na korak od regionalnog rata

Saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović za RT Balkan kaže da napadi na položaje Huta nisu iznenađenje, s obzirom na to da su oni uspeli da blokiraju jedna od glavnih pravaca svetske trgovine.

Kako je jutros objavio „Politiko“, Bajden je o potencijalnim udarima na položaje Huta sa svojim savetnicima za bezbednost razgovarao još 1. januara, a da su predstavnici Pentagona vojne planove počeli da prave još početkom decembra.

Peović naglašava da je još uvek teško reći kakve će konkretnije posledice napadi imati na ponašanje Huta, kao i da li će se aktivirati i drugi igrači u Jemenu.

„Huti su do sada vodili glavnu reč u Jemenu – sve strateške tačke su u njihovim rukama. Imamo razvoj događaja i na protivničkoj strani, gde su se iskristalisali prosaudijski front i separatistički front za ocepljenje Južnog Jemena. Sada je pitanje da li će Zapad podržati neke od tih aktera i ići na promeni režima u Jemenu, ili na podelu države“, navodi on.

Naš sagovornik smatra i da je malo verovatno da će Huti popustiti, pre svega zbog svoje izrazito antiameričke i antiizraelske ideologije.

„Huti ne mogu da popuste i zbog svoje ideologije, pošto je njihov moto ipak ‘smrt Americi i Izraelu’. Oni definitivno neće popustiti osim ako na to ne budu apsolutno primorani, a da li će za to biti dovoljna ograničena intervencija kakva je sada ili će biti potrebno više je otvoreno pitanje“, naglašava on.

Ostatak Bliskog istoka ostaje suzdržan

Kada je reč o Iranu, Srboljub Peović smatra da je, kao i u Pojasu Gaze, malo verovatno da će se oni aktivnije angažovati u sukobu u Jemenu.

„Huti su malo autonomiji u odnosu na iranske saveznike u Iraku i Hezbolah. Mislim da će Iran ostati suzdržan, oni su do sada ostali na nekoj simboličkoj podršci, kako bi zadovoljili svoju ideološku formu. Ne verujem da će doći do eskalacije sukoba“, objašnjava on.

Peović naglašava i da je zanimljivo i da su Saudijska Arabija i UAE, koji se oštro protive Hutima protiv kojih su godinama ratovali tokom građanskog rata u Jemenu, ovog puta ostali uzdržani.

„Bilo je za očekivati da će Saudijska Arabija i UAE biti na protivničkoj strani, imajući u vidu ranije odnose prema Hutima. To može biti problem i za njihov prestiž, s obzirom na to da do sada nisu imali konkretne odgovore na situaciji u Izraelu“, naglašava Peović.

Iako obim zapadnih akcija u Jemenu i dalje nije potpuno jasan i nije izvesno koliko će napadi trajati, Vašington se nalazi na ivici ulaska u (još jedan) rat na Bliskom istoku – a otvoreno je pitanje koliko bi Amerikanci imali kapaciteta za tako nešto nakon dve godine ukrajinskog i nekoliko meseci izraelsko-palestinskog sukoba, u koje su uložili značajne resurse.

U pitanje je doveden i američki legitimitet u regionu – samo nekoliko meseci nakon što je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan u tekstu za „Forin afers“ napisao da je taj region „mirniji nego što je bio u (bilo kom trenutku) u poslednjih nekoliko decenija“

Bliskoistočna strategija Bajdenove administracije nalazi se na udaru kritika sa svih strana (o tome je, na primer, samo dan pre napada na Jemen pisao i „Forin polisi“, tradicionalno blizak američkom spoljnopolitičkom esablišmentu), a navodni planovi o američkom povlačenju iz tog regiona danas deluju kao pusti snovi.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /