Deljagin predstavio četiri scenarija za ponovnu podelu sveta

Globalni nedostatak nafte mogao bi da postane okidač za potpuno novo prekrajanje sveta, a prema procenama koje su iznete u emisiji „Cargrad“, čovečanstvo ulazi u period dubokog raslojavanja u kojem će dosadašnji način života postati nedostižan za veliki deo planete.

Ekonomista i poslanik Državne dume Mihail Deljagin izneo je četiri moguća scenarija razvoja situacije, ali je politikolog Leonid Krutakov jedan odmah odbacio kao praktično nemoguć.

Prema njihovoj proceni, svet ulazi u eru segmentacije. Mali deo čovečanstva nastaviće da živi na visokom nivou, ali će takvih biti manje od pola milijarde ljudi. Za ostatak planete dolazi period ozbiljnog stezanja kaiša, sa slabijim obrazovanjem, lošijom medicinskom zaštitom i rastom dečje smrtnosti.

Ključ svega, smatra Deljagin, biće energenti, pre svega nafta. On je upozorio da ovog resursa neće biti dovoljno za sve, a upravo taj manjak mogao bi da pokrene novi globalni raspored moći.

Prvi scenario podrazumeva produženu nestabilnost na Bliskom istoku bez otvorenog velikog sukoba. Prema toj proceni, ni mir ni potpuna eskalacija ne bi nastupili najmanje do kraja 2026. godine.

Druga mogućnost je mnogo dramatičnija. Reč je o velikom regionalnom sukobu koji bi doveo do uništenja ključne naftne infrastrukture i drugih važnih postrojenja, pre svega na Arabijskom poluostrvu. Takav razvoj događaja izazvao bi ozbiljan energetski šok i dodatno ubrzao globalne promene.

Treći scenario, koji je Deljagin opisao kao mogući američki manevar, podrazumeva zatvaranje američkog tržišta i oslanjanje Vašingtona na sopstvenu proizvodnju nafte.

Prema toj ideji, američke vlasti bi praktično tražile od svojih energetskih kompanija da ogromnu zaradu ostvaruju u EU, dok bi unutar SAD održavale niže cene kako bi stabilizovale domaću ekonomiju i društvenu situaciju.

Međutim, Leonid Krutakov je upravo ovu opciju odmah odbacio. On smatra da je američka unutrašnja politika već najmanje deset godina direktno povezana sa spoljnim faktorima, dok spoljnopolitički potezi istovremeno služe unutrašnjim interesima SAD.

Po njegovom mišljenju, Vašington trenutno ostvaruje ogromnu zaradu i pritiskom na tržište slabi svoje glavne konkurente, pre svega Kinu i Indiju.

Deljagin je dodatno ocenio da je još politika Baraka Obame pokrenula proces reindustrijalizacije i povećanja američke proizvodnje energenata. Kako tvrdi, taj model sada prolazi kroz novu fazu pod Donaldom Trampom.

U centru cele priče nalazi se i politička borba unutar SAD. Deljagin smatra da Trampu opada popularnost zbog visokih cena goriva, dok bi upravo naftne kompanije mogle da utiču na smirivanje nezadovoljstva snižavanjem cena benzina. Time bi se smanjile tenzije u američkom društvu i podigla podrška aktuelnoj administraciji.

Zauzvrat, prema njegovoj proceni, energetski sektor bi kasnije mogao da dobije rekordne profite zahvaljujući velikim promenama na tržištu energenata i novom globalnom rasporedu snaga na Bliskom i Srednjem istoku.

U celoj toj računici, zaključak ostaje isti – svet kakav je postojao prethodnih decenija ubrzano nestaje, a borba za energente postaje centralna tema nove ere.