in

EU je najveći gubitnik američkog rata protiv Pekinga

Očajnički pokušaji Vašingtona da obuzda visokotehnološki razvoj Pekinga više štete američkim saveznicima nego kineskim, ocenjuje politički analitičar Timur Fomenko

Već godinama SAD snažno pritiskaju Holandiju da prihvati ograničeni izvoz naprednih litografskih mašina u Kinu. Ove mašine, koje je proizvela holandska firma ASML, koriste lasere za stvaranje kola za mikročipove.

Iako je ASML vodeća svetska specijalizovana kompanija, njeni osnovni patenti potiču iz SAD, što omogućava Vašingtonu da ih primora da sledi jednostrane kontrole izvoza – kako Amerikanci smatraju prikladnim.

Američka ograničenja su došla u nekoliko talasa, nadovezujući se na sveobuhvatnu kontrolu izvoza uvedenu 2022. Jedno takvo ažuriranje u vezi sa specifičnom vrstom litografske mašine stupilo je na snagu u ponedeljak, 1. januara 2024. ASML je pokušao da požuri sa prodajom nekoliko takvih mašina u Kinu pre roka, ali ga je odustao u poslednjem trenutku – navodno zbog pritiska SAD.

Vest je izazvala pad akcija ASML-a u SAD. Osnovni cilj američke spoljne politike ovde je da pokuša da slomi kinesku industriju poluprovodnika i sputa njene tehnološke ambicije, što je postala jedna od ključnih strategija za pokušaj obuzdavanja vojnog i ekonomskog uspona Kine u celini, piše Timur Fomenko, politički analitičar.

Čineći to, SAD su stavile kineske tehnološke firme na crnu listu i sve više pokušavaju da spreče izvoz poluprovodničke opreme u Kinu, opisujući to kao pristup „malo dvorište – visoka ograda“.

Uprkos tome, u ovoj fazi postoje ogromni dokazi da takve sankcije ne funkcionišu, ne samo zato što Kina koordinisanim državnim i industrijskim naporima napreduje u poluprovodničkoj tehnologiji koja je dovela do toga da „Huavej“, prvobitna američka meta sankcija, efikasno stvori sopstveni lanac snabdevanja poluprovodnicima.

Radeći to, Kina je takođe pronalazila sve kreativnije načine da zaobiđe ograničenja, osigurala rupe u zakonu za američku opremu i nastavila da napreduje sa novim čipovima, dok je starije dizajne učinila efikasnijim i tako praktično obesmislila američku kampanju prinude.

Sjedinjene Države sada udvostručuju svoj neuspeh i teraju Kinu na samodovoljnost, što će, pre svega, naštetiti američkim kompanijama i izvozu. Kako tačno SAD misle da mogu da održavaju strogu kontrolu izvoza nad drugom po veličini svetskom ekonomijom i najvećom trgovinskom nacijom, pita Fomenko.

Međutim, potezi usmereni na kompanije kao što je ASML pokazuju da SAD i dalje predstavljaju očiglednu pretnju i izazov evropskoj ekonomskoj konkurentnosti i prosperitetu. Zašto? Zato što su kompanije iz EU prisiljene, po komandi treće strane, da prekinu veze sa svojim najunosnijim tržištem, kako bi ispunile američke ciljeve.

SAD vole da tvrde da podržavaju slobodnu i poštenu trgovinu na tržištu koje se reguliše vladavinom zakona, ali kakva je to „vladavina prava“ u sistemu u kojem je firma kojom upravljate dogovorila prodaju svoje robe pre roka koji je nametnula treća strana, samo da bi otkazala te prodaje jer ista treća strana ne želi da čeka rok?

Kina je najveće svetsko tržište poluprovodnika, čiji razvoj visoke tehnologije podstiče potražnju za mikročipovima, veću nego bilo gde u svetu. SAD veruju da mogu da ugroze dugoročne izglede Kine blokiranjem ovog uspona, dok se zemlja udaljava od jeftine proizvodnje. Plan Vašingtona da zaustavi razvoj Kine i izazove stagnaciju zasnovan je na pogrešnoj logici da Kina nije u stanju da krene napred bez zapadne tehnologije.

Umesto toga, dugoročno, ovaj pristup će odseći zapadne firme od značajnog i unosnog kineskog tržišta jer SAD imaju za cilj da stvore novi globalni lanac snabdevanja u tehnologiji kojom dominiraju, i učine EU zavisnom od nje. Drugim rečima, EU je najveći gubitnik američkog rata protiv Kine jer nastoji da prekine unosan trgovinski odnos, ali i, još važnije, podriva svoju konkurentnost, kao što je to učinila odbacivanjem ruskih energenata zbog Ukrajine.

Slediti američke želje kada je reč o Kini znači žrtvovati suverenitet, geopolitičku autonomiju i prosperitet da bi služili ciljevima Sjedinjenih Država. To je situacija bez pobednika. Šta će se desiti sa ASML-om kada Kina bude bila sposobna da stvori svoje vrhunske čipove i opremu za litografiju? I kada više ne bude imala potrebe za svojim domaćim tržištem, i ponudi ista rešenja i drugim zemljama?

Morate biti u Kini da biste se takmičili u igri, ne pobeđujete odbijanjem da učestvujete kada druga strana još uvek šutira loptu, zaključuje analitičar.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /