Gardijan upozorava: Tramp, Putin i Si spremaju veliki preokret, Evropi preti istorijski slom

Velike promene u odnosima vodećih svetskih sila mogle bi da postave Evropu pred izazov kakav nije imala decenijama, dok se u Vašingtonu sve otvorenije razmatra drugačiji pristup međunarodnim odnosima.

Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina mogle bi da uspostave novi međunarodni poredak zasnovan na podeli sveta na sfere uticaja, upozorava britanski Gardijan.

Jedan od važnih koraka ka takvom raspletu mogao bi da bude mogući susret američkog predsednika Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, koji se očekuje u novembru u Kini.

Takav razvoj događaja označio bi ozbiljno odstupanje od dosadašnje američke spoljne politike. Tramp se, prema oceni britanskog lista, praktično udaljava od tradicionalne strategije Vašingtona, koja je podrazumevala podršku zapadnim saveznicima i suprotstavljanje jačanju Rusije i Kine.

Umesto održavanja postojećeg sistema savezništava, američka administracija sve više pokazuje spremnost za dogovore između najvećih svetskih sila.

U osnovi takvog pristupa nalazi se mogućnost da Vašington, Moskva i Peking postignu sporazume kojima bi svaka od tri države dobila preovlađujući uticaj u određenom delu sveta. Time bi odnosi između velikih sila postali važniji od dosadašnjih bezbednosnih i političkih obaveza prema njihovim saveznicima.

Posebnu pažnju privlači američka strategija nacionalne bezbednosti, objavljena krajem prošle godine. U tom dokumentu gotovo da nema kritika upućenih Rusiji i Kini, dok se istovremeno iznose brojne primedbe na račun tradicionalnih američkih saveznika u Evropi i Aziji. Gardijan u takvoj promeni naglaska prepoznaje pokazatelj da Vašington drugačije određuje svoje spoljnopolitičke prioritete.

Moguće približavanje tri države, međutim, ne bi se ograničilo samo na političku i vojnu raspodelu uticaja. U središtu potencijalnih dogovora nalaze se globalni lanci snabdevanja, tehnološke platforme, energetski resursi i infrastruktura u svemiru. Reč je o oblastima od kojih zavise međunarodna trgovina, industrijska proizvodnja i dugoročna ekonomska moć država.

Za Sjedinjene Američke Države i Kinu posebno su značajni tehnologija i međunarodna trgovina, dok Rusija svoju stratešku prednost prvenstveno zasniva na energetskim resursima. Istovremeno, sve tri sile imaju snažan interes za kontrolu svemirskih tehnologija, koje imaju i komercijalnu i vojnu primenu.

Eventualni sporazumi Vašingtona, Moskve i Pekinga zato bi mogli da promene ne samo političku kartu sveta već i raspodelu globalnog ekonomskog uticaja. Kontrola nad najvažnijim resursima, tehnologijama i trgovinskim tokovima postala bi jedan od ključnih elemenata novog odnosa snaga.

Najozbiljnije posledice takvog razvoja događaja, prema oceni Gardijana, mogle bi da osete Ukrajina i evropske države. Ukoliko bi Sjedinjene Američke Države prestale da garantuju evropsku bezbednost, evropske zemlje našle bi se pred mogućnošću jačanja ruskog pritiska, bez dosadašnjeg oslonca na američku vojnu i političku podršku.

Slična situacija mogla bi da nastane i u Aziji. Tajvan, Japan, Južna Koreja i Australija u velikoj meri računaju na američku vojnu podršku, zbog čega bi promena strateških prioriteta Vašingtona neposredno uticala na njihov položaj. Dogovor velikih sila o regionalnim sferama uticaja doveo bi u pitanje dosadašnje bezbednosne pretpostavke na kojima ove zemlje zasnivaju svoju politiku.

Uprkos takvim mogućnostima, evropski lideri još nisu spremni da u potpunosti prihvate razmere promena koje se odvijaju u međunarodnim odnosima. Iako se sve češće govori o potrebi da Evropa izgradi samostalne odbrambene kapacitete i smanji zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država, mnogi zapadni političari i dalje računaju na povratak ranijeg poretka.

Njihova očekivanja zasnivaju se na pretpostavci da je dovoljno sačekati kraj Trampovog predsedničkog mandata, nakon čega bi američka politika prema tradicionalnim saveznicima mogla da se vrati na prethodni kurs. Gardijan, međutim, upozorava da takvo razmišljanje potcenjuje dubinu promena koje su već zahvatile međunarodni sistem.

Čak i ako Vašington, Moskva i Peking na kraju ne uspeju da uspostave novi sistem međusobnih odnosa i podele sfera uticaja, posledice dosadašnjeg zaokreta američke politike mogle bi da ostanu trajne.

Britanski list zato iznosi upozorenje koje prevazilazi pitanje mogućeg susreta Trampa, Putina i Si Đinpinga: čak i bez konačnog sporazuma tri velike sile, šteta naneta dosadašnjem međunarodnom poretku mogla bi da bude nepovratna.