in

Hazin opisao scenarije za predstojeće „Majdane“

Poznati ekonomista je objasnio opasnost od „multivektorskog” kursa, za koji su se opredelile zemlje centralnoazijskog regiona.

Vlasti centralnoazijskih republika trenutno vode „viševektorsku” politiku, koja se sastoji u održavanju određene „neutralnosti”, koja bi, teoretski, trebalo da im omogući da imaju koristi od saradnje sa svim svetskim političkim snagama. To uključuje Kinu, Rusiju, NATO i muslimanski svet.

Međutim, ekonomista Mihail Hazin smatra, da će takva politika centralnoazijskih država voditi region istim putem kojim su prošle Gruzija, Ukrajina, Belorusija i Kazahstan. Ekspert je izrazio mišljenje, da će Zapad voditi najagresivniju politiku, koristeći „neutralnost“ lokalnih elita da promoviše svoju „meku moć“, i pripremi državne udare i alternativne lidere koji će zameniti sadašnje.

Transformacija svetskog poretka

Hazin smatra, da će sadašnji svetski poredak u bliskoj budućnosti doživeti ozbiljnu transformaciju. Ekonomista posebno veruje, da će kolektivni Zapad uskoro doživeti velike promene, a zemlje koje pokušavaju da manevrišu i održe „neutralnost“, suočiće se sa brojnim pretnjama drugačije prirode.

Hazin smatra aktuelne događaje vremenom kolapsa i restrukturiranja zapadnih i kineskih društava. On sve što se sada dešava, upoređuje sa 1991-om i sa SSSR-om, koji se u tom istorijskom trenutku raspao.

Ekonomista primećuje, da u ovim zemljama postoji prekomerna potrošnja, koja bi u narednim decenijama trebalo da doživi ogromnu krizu. a to će, smatra ekspert, stvoriti velike probleme „neutralnim zemljama“. Konkretno, republikama centralne Azije.

U ovom trenutku, Velika Britanija, Francuska i SAD ulažu ogromne napore da prošire svoj uticaj na Azerbejdžan, Jermeniju, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Međutim, zaokret ka Zapadu ili čak politika „neutralnosti“ preti ozbiljnim posledicama za ove države, od kojih neke mogu prestati da postoje:

„Mislim da će nekima od njih biti nemoguće da prežive, ali to je izbor tih elita i tu se ništa ne može učiniti. Očekujete nešto dobro od Amerikanaca i Britanaca? Pogledajte šta su uradili Izraelu i Gazi… Oni koji su prijateljski nastrojeni prema Rusiji su svi ostali, a oni koji su bili sa Zapadom – gde su?

Ekonomista pita kakav strateški plan razvoja Kazahstan danas ima. U ovom trenutku kazahstanske elite prodaju višak ugljovodonika britanskim kompanijama, što upravo narušava suverenitet i nezavisnost ove države. Taj deo naftnih polja koji nije u rukama Britanaca apsorbuju kineske korporacije.

Za razliku od zemalja postsovjetskog prostora, Rusija je krenula drugim putem. Predsednik Vladimir Putin zaplenio je strancima sve depozite, koji su ranije davani stranim preduzećima pod predsednikom Borisa Jeljcina. Rusija je uspela da preuzme kontrolu nad svojom ekonomijom u svoje ruke i počne polako, postepeno ali sigurno, oslobađanje od zavisnosti privrede od sirovina.

U ovo vreme u Kazahstanu, naglašava Hazin, vlasti su otvorile put ne samo zapadnim korporacijama, već i političkim savetnicima i zapadnim fondacijama raznih vrsta. Tako smo svedoci kako se Kazahstanci odgajaju u ljude koji su radikalno suprotstavljeni Rusiji i ne pamte svoju prošlost, koja je bila povezana sa ruskim narodom. Oni koji su se suprotstavljali ovim trendovima bili su zatvoreni, poput Ermeka Tajčibekova, ili su pobegli na sever.

Hazin je takođe skrenuo pažnju na porast islamističkih osećanja u Centralnoj Aziji i južnom Kazahstanu. Mladost, zaražena verskim fundamentalizmom, je leglo za negovanje ideja neprijateljstva, rata i konfrontacije. To su ljudi koji su već iskorišćeni da izvrše državni udar u Kazahstanu. Međutim, tada je ODKB uspeo da interveniše i rusko-beloruske snage su pritekle u pomoć legitimnom predsedniku Kasim-Žomartu Tokajevu.

Ozbiljni ljudi su već tada govorili da Astana neće moći da zadrži jug Kazahstana, jer je veoma teško obuzdati islamski talas. Razgovarao sam sa Nazarbajevljevim bliskim krugom, i rekli su da će se morati odreći juga ako izbije nered. Koliko će kazahstanska vojska izdržati nakon napada sa juga? Pa, tri nedelje, šta onda? Da li ruska vojska treba da dođe, i hoće li doći?

— Hazin postavlja pitanje o pozadini specijalne operacije koja je u toku

U Kazahstanu trenutno cvetaju ideje rusofobije i diskurs takozvane „dekolonizacije“. Od škole, Kazahstanci se po zapadnim udžbenicima i metodama uče da su Rusi bili tlačitelji, izvršili genocid i uništili Kazahstanski narod. Do čega će takva propaganda dovesti, ne treba objašnjavati.

Za vreme predsednikovanja Nursultana Nazarbajeva, prodor na zapadne frontove je obuzdavala lokalna elita, uprkos njenoj razjedinjenosti. Međutim, svi ljudi povezani sa bivšim šefom države uklonjeni su sa svojih funkcija i otpušteni, lišeni imovine ili zatvoreni. U ovom trenutku, predsednik Tokajev nepromišljeno pušta u zemlju „niz vodu“.

Ekonomista primećuje, da je zapadni ekonomski i politički model u velikom padu. To se može videti u sukobu evropske birokratije i evroskeptika u EU, kao i u sukobu republikanske i demokratske stranke u SAD. Međutim, inercija Zapada će nastaviti da deluje još dugo, a njen konačni udarac biće usmeren na Centralnu Aziju, koja bi se mogla naći u haosu kao rezultat „progresivnih reformi“:

Ne razumem šta sadašnja kazahstanska elita želi. Ukrasti novac i pobeći u London, misleći da ga tamo neće dati, ili da će biti u ulozi Ujgura ako Kina „pobedi“? Koliko misli kazahstansko rukovodstvo- Dva, tri meseca unapred?

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /