in

Kako je Rusija pretekla Nemačku i postala prva ekonomija Evrope?

Ruski BDP dostigao je 5,33 biliona dolara, a Rusija se popela na peto mesto u svetu u toj kategoriji.

Rusija je pretekla Nemačku i postala je peta ekonomija u svetu i prva u Evropi po bruto društvenom proizvodu merenim paritetom kupovne moći, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Rusija je postala prva u Evropi po ekonomskom obimu, uprkos činjenici da je sa svih strana guše i pritiskaju. Prestigli smo Nemačku i zauzeli peto mesto u svetu: Kina, SAD, Indija, Japan, Rusija“, kazao je Putin, napomenuvši da je to „neverovatan rezultat pod spoljnim pritiskom“.

Rusija je, prema podacima MMF-a, u 2023. godini zabeležila ekonomski rast od 2,2 odsto, što je stavlja ispred svih zemalja G7, ali i većine država Evropske unije. Ona se, dakle, oporavila od blagog pada od 2,1 odsto koji je, pod inicijalnim pritiskom sankcija i početka Specijalne vojne operacije, zabeležen 2022. godine.

Prema podacima Svetske banke, BDP Rusije usklađen sa paritetom kupovne moći u 2023. godini iznosio je 5,33 biliona dolara.

Prva na svetu je Kina sa BDP-om od 30,3 biliona dolara, dok su na drugom mestu SAD, čiji je BDP 25,4 biliona. Slede Indija (11,8), Japan (5,7) i Rusija.

Najveća ekonomija EU Nemačka sa BDP-om od 5,31 bilion dolara pala je na šesto mesto, a ostatak liste od top 10 popunjavaju: Indonezija, Brazil, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Formula ruskog ekonomskog uspeha

Iza dobrih ekonomskih rezultata Rusije krije se pre svega ulaganje u kapitalne infrastrukturne projekte, jačanje domaćih brendova koji menjaju strane i razvoj vojne industrije, smatra ekonomista Branko Pavlović.

„To je samo delimično posledica monetarne politike, pošto je kamatna stopa je u određenoj meri i dalje previsoka, te postoji prostor da se ona spusti, što bi dovelo do bržeg ekonomskog rasta“, kaže on.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović slaže se sa tim ocenama i dodaje da je Rusija nakon uvođenja zapadnih sankcija uspela da sprovede jednu od najuspešnijih ekonomskih transformacija u izuzetno kratkom roku.

„Kao i u životu, kada se zatvore jedna, otvaraju se druga vrata. Rusija je podigla svoje proizvodne kapacitete i razvila ‘autohtonu’ industriju, dok se izvoz okrenuo ka jugu i istoku“, naglašava stručnjak.

Aćimović dodaje da se Rusija okrenula ka fleksibilnijim i perspektivnijim tržištima, pre svega u Aziji, koja imaju veći ekonomski rast od zemalja Zapadne Evrope, što je takođe pozitivna promena.

Branko Pavlović se slaže da je okretanje ka istoku dobro za rusku privredu i dodaje da su tu posebno značajni novi infrastrukturni projekti.

„Razvijaju se ti veliki infrastrukturni projekti ka Istoku, ali i ka Jugu, ka Iranu – reč je o strateški važnom zaobilaženju morskih puteva. To je jedno novo razvijanje ekonomske infrastrukture koje se u potpunosti poklapa sa kineskom projektom ‘Pojas i put’“, smatra on.

Kada je reč o poređenju ekonomija Rusije i Nemačke, Pavlović navodi i da je možda i najilustrativniji podatak da će Rusija ove godine zabeležiti ekonomski rast od 3,5 do četiri odsto, dok će Nemačka najverovatnije biti u blagoj recesiji.

„Toliko o njihovoj ‘pametnoj politici’ i sankcijama“, zaključuje on.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /