in

Kako su protesti i štrajkovi paralisali najveću ekonomiju EU

Poljoprivrednici i železničari blokirali su sve veće nemačke gradove, dok bezidejna vlada ne deluje sposobno da izađe na kraj sa nagomilanim problemima

Milioni Nemaca bili su spremni da nakon božićnih i novogodišnjih praznika život vrati u normalu. Ipak, do toga na kraju nije došlo zato što su najveću ekonomiju Evrozone zahvatili nezapamćeni protesti i štrajkovi, koji su zaustavili putni i železnički saobraćaj, i za samo nekoliko dana paralisali celu zemlju.

Sve je počelo sa protestom poljoprivrednika koji su traktorima blokirali glavne ulice mnogih većih gradova u Nemačkoj, uključujući i prestonicu Berlin.

Povod za njihovo nezadovoljstvo su fiskalne mere koje je vlada navrat-nanos donela krajem prošle godine, kako bi u poslednjem trenutku pokušala da zapuši rupu u budžetu nastalu nakon presude Ustavnog suda koja je onemogućila nerezonsko trošenje preostalih vanrednih sredstava iz vremena pandemije.

Vlada je bila primorana da smanji troškove kako zna i ume, a „žrtvu“ su pronašli u poljoprivrednicima. Naime, tročlana koalicija odlučila je da ukine subvencije na dizel, kao i da oporezuje kupovinu traktora na isti način na koji se oporezuju automobili.

Bes poljoprivrednika

Te mere su, očekivano, naišle na izuzetno negativne reakcije poljoprivrednika, koji zahtevaju ukidanje svih nametnutih mera i koji su krajem prošle godine započeli sa protestima širom zemlje.

Pošto rešenja i dalje nema, nezadovoljni farmeri su najavili da će 15. januara održati najveći protest do sada. A, ukoliko ni on ne bude dao rezultate, poljoprivrednici su spremni za „blokadu kakvu  Nemačka nikada nije videla“.

„Zahtevamo potpuno povlačenje ovih povećanja poreza bez ‘ako i ali’“, rekao je predsednik nemačkog udruženja farmera Joahim Rukvid za „Bild“. U međuvremenu, nemački ministri se nisu proslavili u pokušajima da smire strasti.

Umesto da započne dijalog sa poljoprivrednicima, vicekancelar ministar ekonomije iz redova Zelenih Robert Habek – kom demonstranti pre nekoliko dana nisu dozvoli da se iskrca sa broda – optužio ih je da imaju „fantazije puča“, kao i da su pristalice „ekstremne desnice opasnost po demokratiju“.

I ministar poljoprivrede Džem Ozdemir, koji takođe dolazi iz redova Zelenih,  kritikovao je nezadovoljne farmere, tvrdeći da je reč o „radikalnoj manjini“ koja nanosi štetu nemačkoj poljoprivredi.

Vlada je u međuvremenu najavila da će ukinuti deo mera, dok će druge biti uvedene tokom dužeg vremenskog perioda, ali demonstranti su ostali nepokolebani i ostaju pri svom prvobitnom zahtevu – sve ili ništa.

Oni u tome imaju i podršku velike većine Nemaca, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Jedno od njih, koje je objavio nemački list „Špigl“, pokazuje da čak 81 odsto ispitanika podržava poljoprivrednike, dok se njihovim zahtevima protivi svega 18 odsto građana.

Slika je slična i kada se istraživanje podeli po partijskoj pripadnosti – većina pristalica svih stranaka, uključujući i Zelene, podržava farmere.

Štrajk železničara
Ulje na vatru problema sa kojima se suočava vlada u Berlinu dolili su železnički radnici, koji su nakon višemesečnih pregovora danas  konačno stupili u trodnevni štrajk.

Oni od nemačkog železničkog prevoznika „Dojče bana“ traže smanjenje radnog vremena sa 38 na 35 sati nedeljno za smenske radnike, kao i povećanje plata za 555 evra mesečno i jednokratni inflacijski kompenzacioni bonus od 3.000 evra. Prema pisanju nemačkih medija, čak 80 odsto železničkih linija će biti privremeno obustavljeno, a štrajk će pogoditi milione ljudi širom zemlje.

Ministar transporta Volker Vising je obe strane pozvao na pregovore, ali se sukobu „Dojče bana“ i sindikata nemačkih mašinovođa GDL kraj ne nazire. Predsednik tog sindikata Klaus Veselski je za „Bild“ rekao da je na železnicama da „predaju bolju ponudu“, kao i da neće biti reči o skraćivanju prekida rada.

I protresti poljoprivrednika i štrajk mašinovođa ukazuju na to da nemačka vlada nakon bombastične presude Ustavnog suda nema dugoročnu strategiju, već da se nagomilani problemi rešavaju „ad hok“. Nedostatak fondova u jednom sektoru kompenzuje se kresanjem budžeta u drugom, ali takva strategija nije održiva na duži rok – pogotovo u trenutku kada se privreda te zemlje nalazi na ivici recesije.

Problemi u Nemačkoj se poslednjih godina očigledno ne rešavaju, naprotiv, njih je iz nedelje u nedelju sve više. Ipak, građani će već početkom juna imati priliku da pokažu šta misle o partijama vladajuće koalicije na izborima za Evropski parlament.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /