Kina gradi nešto ogromno u Šangaju: Prava namena broda podigla je uzbunu

Kina gradi veliki brod čija neuobičajena konstrukcija privlači pažnju vojnih stručnjaka, a satelitski snimci brodogradilišta u Šangaju ukazuju da nije reč o standardnom plovilu.

Posebno se izdvajaju elementi na krmi koji se retko viđaju na klasičnim desantnim ili transportnim brodovima.

Na brodogradilištu Hudong-Zhonghua nalazi se plovilo dugo približno 204 metra i široko oko 30 metara. Na njegovoj krmi vidi se dokovska komora, a pored nje platforma-kolevka duga oko 50 metara. Upravo taj deo konstrukcije otvorio je pitanje stvarne namene novog kineskog broda.

Portal TWZ, koji je proučio satelitske snimke kompanije Vantor, ocenjuje da bi platforma mogla da služi za spuštanje u more i izvlačenje veoma velikih besposadnih podvodnih aparata klase XXLUUV. Konstrukcija se primetno razlikuje od uobičajenih desantnih brodova sa dokovskom komorom.

Na snimcima se mogu uočiti krmeni dok, delovi sistema za podizanje i veoma veliki unutrašnji prostor. Takva kombinacija omogućila bi da brod ne služi samo za transport podvodnih aparata, već i za njihov prihvat i održavanje neposredno na moru.

Kineske vlasti za sada nisu zvanično objasnile čemu je novo plovilo namenjeno, zbog čega se njegova moguća uloga procenjuje na osnovu spoljne konstrukcije i rasporeda sistema koji se mogu videti na satelitskim snimcima.

Ako se potvrdi da je reč o matičnom brodu za velike podvodne dronove, projekat bi mogao da ukloni jedno od najvažnijih ograničenja takvih sistema – njihovu zavisnost od obalske infrastrukture. Brod bi mogao da prevozi aparate do udaljenih područja, priprema ih za misiju, spušta u more, ponovo prihvata i verovatno obavlja tehničko održavanje tokom boravka na otvorenom moru.

To bi Kini omogućilo da autonomne podvodne sisteme koristi znatno dalje od sopstvene obale i da njihove operacije održava tokom dužeg perioda. Umesto povratka velikih podvodnih dronova u bazu radi pripreme i servisiranja, deo tih poslova mogao bi da bude obavljen neposredno sa broda.

Peking već razvija veoma velike podvodne bespilotne sisteme. Tokom ranijih ispitivanja u Kini primećena su najmanje dva tipa takvih aparata, dužine približno 35 i 45 metara. Oni su po dimenzijama primetno veći od američkog bespilotnog podvodnog aparata Orca.

Tačne karakteristike i namena kineskih podvodnih dronova nisu zvanično objavljene. Nije poznato kakav domet imaju, koliko dugo mogu autonomno da deluju niti koje bi zadatke obavljali sa novog broda.

Slični kineski projekti uglavnom se razvijaju uz veoma visok nivo tajnosti. Međutim, plovilo dugo više od 200 metara, sa velikom krmenom dokovskom komorom i sistemima za prihvat masivnih podvodnih aparata, teško je sakriti od savremenog satelitskog nadzora.