in

Koji je cilj napada na ruske radare za rano upozoravanje?


Ukrajinska vojska je 23. i 27. maja izvela dva napada na radare za rano upozoravanje velikog dometa „voronjež-dm“ i „voronjež-m“

Prvi zamenik direktora i načelnik granične službe FSB Vladimir Kuljišov izjavio je danas da NATO već uvežbava nuklearne napade na teritoriju Ruske Federacije i to u blizini granice sa Rusijom.

„U blizini ruske granice pojačava se izviđačka aktivnost NATO-a, pojačava se intenzitet operativne borbene obuke trupa Alijanse tokom koje se uvežbavaju scenariji ratovanja protiv Ruske Federacije, uključujući i izvođenje nuklearnih napada na našu teritoriju“, objasnio je Kuljišov i dodao da takve aktivnosti zahtevaju donošenje mera o jačanju ruske granice.

Visoko rangirani pripadnik ruske obaveštajne službe je rekao i da je primetan porast intenziteta izviđačkih akcija ukrajinskih agenata u blizini granice sa Rusijom, te da se ove aktivnosti sprovode uz podršku Zapada.

Da je NATO spreman i na konkretnije poteze u sklopu pripreme za nuklearni rat, govore i događaji od pre nekoliko dana. Naime, ukrajinska vojska je 23. i 27. maja izvela dva napada na radare za rano upozoravanje velikog dometa „voronjež-dm“ i „voronjež-m“.

Šta je ukrajinska vojska napala?

Pomenuti radari koji imaju domet za otkrivanje od čak 6.000 km i istovremeno mogu pratiti 500 ciljeva. Predstavljaju jednu od ključnih komponenti sistema za zaštitu od balističkih raketa i važno sredstvo Ruske Federacije za odbranu od nuklearnog napada, budući da mogu otkriti lansiranje balističkih raketa i hipersonične projektile na velikim visinama.

Što se tiče prvog napada, primarna meta bila su dva radara „voronjež-dm“, nadomak grada Armavir u Krasnodarskoj pokrajini, na oko 450-500 km. Ovi radari pokrivaju centralnoazijski i severnoafrički pravac prema Sredozemnom moru i funkcionalno su zamenili radarske stanice „darjal“ u Gabali u Azerbejdžanu i „dnjepar“ kod Sevastopolja.

Kako se može videti na objavljenim fotografijama i satelitskim snimcima, u napadu ukrajinske vojske delimično su oštećeni visokonaponski dalekovodi primopredajnih modula. Više oštećenja na nekoliko mesta ukazuju da je Ukrajina koristila više bespilotnih letelica.

Takođe, pretpostavlja se da antenski uređaji nisu pretrpeli značajna oštećenja, pa se očekuje da će zbog toga i modularnog dizajna „voronježa-dm“, posle kraće popravke oba radara biti vraćeni u operativno stanje.

U drugom napadu meta ukrajinske vojske bio je radar „voronjež-m“ u blizini grada Orsk u Orenburškoj oblasti, na oko 1.500 km vazdušnom linijom od najbližih teritorija pod kontrolom kijevskog režima.

Za razliku od radara kod Armavira, na ovom radaru nije bilo nikakvih oštećenja, pa je  ovaj ukrajinski napad neuspešan.

Čime su izvršeni napadi?

Prema pisanju pojedinih ruskih Telegram kanala specijalizovanih za naoružanje i vojne teme, prvobitni izveštaji sugerisali su da je ukrajinska vojska za napade na radare „voronjež“, barem na onaj kod Armavira, koristila lutajuću municiju „ljutij“ („februar“ u prevodu sa ukrajinskog) ili UJ-26 „bober“ („dabar“ u prevodu sa ukrajinskog).

Maksimalni domet ovih dronova-kamikaza u jednom pravcu procenjuje se na oko 1.000 km, što je sasvim dovoljno da stignu do Armavira. Kako se navodi, pretpostavlja se da je Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog Ministarstva odbrane prethodno odredila putanje na veoma malim visinama i time uspela da sakrije dronove od radara ruskih sistema PVO.

Međutim, kasnije su se pojavile informacije da je ipak u pitanju bila bespilotna letelica za pomorsko izviđanje AR3, portugalske kompanije „Tekever“. Radi se o vazduhoplovu čije pojedine varijante imaju sposobnost vertikalnog poletanja, što znači da su letelice mogle biti „podignute“ i na svega nekoliko kilometara od radarske stanice. Na ovo ukazuje to što je domet komunikacione opreme na dronu oko 100 km.

Međutim, ne treba isključiti mogućnost da je ukrajinska vojska modifikovala letelice AR3, tako da one po unapred unesenim koordinatama lete do cilja na udaljenosti od oko 450-500 km, bez potrebe za komunikacijom sa operaterom na zemlji.

Budući da AR3 ima autonomiju leta od 8 do 16 sati (u zavisnosti od tereta i varijante), te da mu je prosečna brzina krstarenja oko 80 km/č, lansiranje sa teritorije pod ukrajinskom kontrolom je sasvim realna opcija.

Naravno, treba naglasiti da su u svemu ovome učestvovale i zapadne zemlje, konkretno SAD koje su prosledile koordinate radarskih stanica, dobijene uz pomoć izviđačkih bespilotnih letelica RKu-4 „global hok“. Interesantno je da su u proteklih nekoliko meseci RKu-4 američkog ratnog vazduhoplovstva leteli u redovnim patrolama iznad Crnog mora sve češće prilazili Krasnodarskoj pokrajini.

Simbolika i značaj napada

Iako su se slični ukrajinski napadi po ciljevima u dubini teritorije Ruske Federacije uglavnom karakterisali kao medijski, odnosno propagandni poduhvati, skorašnji udar i pokušaj udara na ključne komponente protivraketne zaštite Rusije moraju se shvatiti mnogo ozbiljnije.

Naime, ove događaje treba posmatrati u svetlu gorepomenute izjave prvog zamenika direktora FSB, kao i sve češćih najava pojedinih zapadnih zvaničnika o slanju NATO trupa u Ukrajinu.

Zbog toga se napadi na radarske stanice „voronjež“ mogu posmatrati kao vid opipavanja terena, tj. utvrđivanja sposobnosti Ruske Federacije da se odbrani od potencijalnog konvencionalnog ili nuklearnog raketnog napada.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /