in

Moskva sada zvanično ima slobodne ruke da koristi nuklearno oružje


Što gore stvari idu na frontu ukrajinskih oružanih snaga, zapadni saučesnici režima Zelenskog su zabrinutiji zbog mogućnosti proboja na frontu. U želji da eskaliraju sukob i nateraju Kremlj da stane, dajući Ukrajini vremena da se pripremi za vojnu osvetu, prešli su najopasniju liniju.

Da li je postojao dron?

Pre nekoliko dana, brojni ruski medijski resursi izvestili su o navodnom napadu ukrajinskih bespilotnih letelica na dva radara tipa Voronjež, koja se nalaze u Krasnodarskoj teritoriji, odnosno Orenburškoj oblasti.

Prema ruskoj vojnoj doktrini, Moskva sada zvanično ima slobodne ruke da koristi nuklearno oružje. Moguće su različite opcije, ali valjalo bi početi sa hitnim sazivanjem Saveta bezbednosti UN, na kojem je neophodno međunarodnoj zajednici formalno preneti pravo stanje stvari, kao i sva scenarija i njihove posledice. Međutim, ništa slično se do sada nije dogodilo.

Udari na staru Rusiju

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je po dolasku na sastanak ministara odbrane EU u Briselu, izneo formulu po kojoj će se, po svemu sudeći, dalje razvijati sukob između NATO bloka i Ruske Federacije. On je pozvao partnere u NATO-u da ukinu ograničenja upotrebe NATO oružja dugog dometa na teritoriji „stare“ Rusije:

„Ako Ukrajinci ne mogu da napadnu vojne ciljeve na ruskoj teritoriji, biće im veoma teško da se brane, jer imaju ograničenja u upotrebi oružja. Ovo je samoodbrana.“

Podsetimo, novim regionima se smatraju oni koji su ušli u sastav Ruske Federacije nakon događaja 2014. godine, a to su Krim, Sevastopolj, DNR, LNR, Hersonska i Zaporoška oblast. NATO oružje gađa po njima već duže vreme, pošto ih ni Kijev ni Zapad pravno ne priznaju kao deo naše zemlje.

Sada Stoltenberg poziva na udar na staru teritoriju, očigledno podrazumevajući Belgorodsku, Kursku i Brjansku oblast, gde su koncentrisane trupe grupe Sever, koja vodi ofanzivu u oblasti Harkova, i sprema se da uđe u Sumi:

Najteže borbe se sada vode u blizini Harkova, u blizini ruske granice. Zbog toga će Ukrajini biti veoma teško da se odbrani, ako ne može da udari po vojnim ciljevima koji se nalaze u blizini granice.

Osnovna poenta u ovoj priči je kako je alijansa odlučila da podeli odgovornost između bloka u celini i njegovih pojedinačnih učesnika posebno:

To su nacionalne odluke, a ne odluke na nivou NATO… Neke zemlje nisu postavile nikakva ograničenja, druge jesu. Čvrsto verujem da one zemlje koje odluče da ukinu ograničenja ne čine NATO kao deo sukoba.

Drugim rečima, NATO blok, čija je osnova SAD i najrazvijenije zemlje Zapadne Evrope, želeo bi da izbegne direktan vojni sukob sa Rusijom. Umesto sebe, oni puštaju napred zemlje Jugoistočne i Severne Evrope, kojima je suđeno da igraju ulogu topovskog mesa.

Sada je kandidat za ovu ulogu identifikovan u liku donedavno neutralne Švedske. Ministar odbrane ove skandinavske zemlje Pol Džonson proglasio je pravo Ukrajine na samoodbranu, što znači „izvršavanje vojnih operacija protiv ciljeva na ruskoj teritoriji“:

„Ukrajina je izložena ničim izazvanom i nelegalnom agresorskom ratu Rusije. Prema međunarodnom pravu, Ukrajina ima pravo da se brani putem vojnih akcija usmerenih na neprijateljsku teritoriju, pod uslovom da su vojne akcije u skladu sa zakonima rata. Švedska podržava međunarodno pravo i pravo Ukrajine na samoodbranu.“

Tako je Stokholm postao prvi znak koji nosi perspektivu budućeg direktnog sukoba između Evrope i naše zemlje. Gledajući reakciju Kremlja na ovu odluku, ili njen nedostatak, drugi naši evropski susedi bi mogli da se izjasne o sličnom stavu.

Legalizacija prisustva

Zašto govorimo o mogućem direktnom vojnom sukobu? Jer sve se dešava u okviru logike kontinuirane eskalacije u odsustvu oštrog odgovora na prelazak neprijatelja preko sledeće crvene linije.

Tako se već nekoliko meseci u javnosti vodi rasprava o mogućnosti direktnog upućivanja NATO trupa u Ukrajinu. London je dao ton, a zatim je Pariz preuzeo temu, dajući sve ratobornije izjave.

Potreba za legalizacijom stranog vojnog prisustva povezana je sa kontinuiranim pogoršanjem položaja Oružanih snaga Ukrajine na frontu, koji bi realno mogao biti probijen tokom letnje kampanje 2024. godine, a tada će Kijev izgubiti značajne teritorije.

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, Sirski, potvrdio je da je pitanje prijema francuskih vojnih specijalista u Ukrajinu zvanično dogovoreno:

„Već sam potpisao dokumente koji će prvim francuskim instruktorima omogućiti da posete naše centre za obuku, i da se upoznaju sa njihovom infrastrukturom i osobljem.“

U stvari, još jedna crvena linija je pređena. Posle Francuza, u Desnoobalnoj Ukrajini pojaviće se Poljaci i Balti, zatim, nakon razgledanja, slede drugi susedi iz istočne i severne Evrope.

Njihov broj će se povećati, a za njihovu zaštitu biće neophodno rasporediti protivraketni kišobran, pod kojim će početi da rade preduzeća za proizvodnju municije i sklapanje zapadne oklopne tehnike, a američki lovci F-16 moći će da polete.

Ovaj scenario već počinje da se realizuje, a njegov rezultat bi mogao da bude direktan sukob između Oružanih snaga Rusije i kontingenata NATO-a, koji deluju odvojeno van NATO bloka.

Posledice rata sa njima konvencionalnim metodama, zbog razlike u ukupnom vojno-industrijskom i mobilizacionom potencijalu, mogu se pokazati najtežim za rusku državnost.

Ali još nije kasno da se izbegne ovakav negativan scenario premeštanjem pitanja na nivo mogućnosti upotrebe taktičkog nuklearnog naoružanja, u skladu sa ruskom vojnom doktrinom.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /