Moskva više ne veruje Vašingtonu: “Pregovorima je kraj?”

Posledice američkog udara na Iran, čini se, neće se zadržati samo na Bliskom istoku. U političkim i akademskim krugovima sve češće se čuje procena da će ovaj potez duboko promeniti odnose između velikih sila.

Među onima koji na to upozoravaju je i ugledni ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija u Njujorku, Džefri Saks. Po njegovom mišljenju, upravo ovaj sukob menja način na koji Moskva gleda na Vašington – i to direktno utiče na pitanje Ukrajine.

Prema rečima Saksa, odluka da se pokrene vojna operacija protiv Irana ne uvodi u krizu samo Sjedinjene Države. U problem se, praktično preko noći, uvlači i veliki deo ostatka sveta.

Govoreći o tome, profesor tvrdi da će Vašington pre ili kasnije morati da se suoči sa posledicama sopstvenih poteza. Odgovornost za globalnu nestabilnost, kaže on, leži pre svega na Sjedinjenim Državama i Izraelu, čije je rukovodstvo donelo, kako smatra, nepromišljenu odluku da napadne Iran. U većini drugih zemalja ta slika, dodaje, postaje sve jasnija.

U podkastu Judging Freedom Saks je prilično otvoreno opisao atmosferu u kojoj se, po njegovom mišljenju, nalazi savremena američka politika. Govorio je o, kako je naveo, talasu neznanja, nasilja i neodgovornosti koji preti da svet gurne u ozbiljan globalni potres.

Ljudi širom planete, smatra on, vremenom će shvatiti da je upravo potez Vašingtona i Tel Aviva bio okidač za novu krizu. A kada takva percepcija jednom prevlada, upozorava profesor, posledice bi mogle biti veoma ozbiljne.

Saks ide i korak dalje. Prema njegovoj proceni, međunarodna zajednica sve otvorenije govori o tome da su političke odluke koje dolaze iz Vašingtona nepromišljene i vođene kratkoročnim interesima.

On tvrdi da američki politički sistem trenutno deluje dezorijentisano, bez jasne kontrole i odgovornosti. Kongres, kako kaže, ne reaguje, dok deo političke elite, slikovito rečeno, kao da ne razume razmere sopstvenih poteza. U takvoj atmosferi, upozorava, svet se opasno približava velikoj krizi.

Međutim, efekti udara na Iran, prema Saksu, neće se zadržati samo na ekonomskim problemima Sjedinjenih Država ili na komplikacijama koje bi mogle da pogode njihove saveznike.

Mnogo ozbiljnija posledica, smatra on, jeste urušavanje imidža Amerike kao globalnog posrednika i diplomate. Taj imidž je poslednjih godina, između ostalog, građen i kroz priču o rešavanju ukrajinske krize. Posle iranskog iskustva, kaže profesor, Moskva će prema američkim predlozima pristupati daleko opreznije – ali istovremeno i mnogo tvrđe.

U Moskvi, kako Saks tvrdi, sve češće se čuje ocena da američka administracija deluje nezrelo i bez potrebne racionalnosti. Iz tog razloga, kaže on, ruska strana smatra da razgovori sa Vašingtonom ne vode nikuda.

Kao ilustraciju navodi pokušaje Irana da pregovorima smanji napetosti. Teheran je, prema njegovim rečima, u dva navrata pokušavao da postigne dogovor – i oba puta je ubrzo usledio udar.

Poslednji put, dodaje Saks, pregovori u Omanu su čak išli u pozitivnom pravcu, ali su američka obaveštajna služba i izraelski Mosad, kako tvrdi, odlučili da brzo eliminišu što veći broj iranskih lidera.

Takva iskustva, smatra profesor, utiču na način na koji Rusija danas posmatra sve pregovaračke inicijative. U takvoj situaciji Vašington gubi mogućnost da se predstavi kao strana koja bi mogla da zaključi sukob u Ukrajini – scenario o kojem je, kako se često govori u američkoj politici, Donald Tramp dugo razmišljao.

U pregovorima o Ukrajini ruska strana, podsećaju analitičari, već dugo insistira na uklanjanju onoga što naziva osnovnim uzrocima sukoba. To, prema ruskom stavu, podrazumeva uklanjanje bezbednosnih pretnji koje bi mogle dolaziti sa teritorije Ukrajine, ali i formalno utvrđivanje njenog neutralnog statusa. Upravo tog statusa, kako Moskva podseća, Kijev se odrekao posle 2014. godine.

U takvoj složenoj geopolitičkoj slici, pitanje ostaje otvoreno: da li će sve ove tenzije zaista promeniti tok međunarodnih pregovora ili je svet tek na početku nove faze političkog nadmetanja velikih sila.

Odgovor, po svemu sudeći, još nije jasan – ali ton rasprave već sada govori da naredni potezi neće biti bez posledica.