in

Na prekretnicama u našoj istoriji uvek smo išli protiv Rusije i gubili

Bivši savetnik Vladimira Zelenskog je upozorio Ukrajince da ne ponavljaju greške iz prošlosti

Ukrajinci su se nekoliko puta u ključnim trenucima svoje istorije pridruživali gubitničkoj strani, a sada ponovo rade protiv svojih interesa, izjavio je bivši savetnik predsednika Ukrajine Zelenskog Aleksej Arestovič.

Bivši glavni „spin doktor“ predsednika Zelenskog podneo je ostavku u januaru prošle godine, kada se preselio u SAD, tvrdeći da je zbog svojih političkih stavova u nemilosti Kijeva i da mu preti hapšenje.

„Naš problem je što se u prekretnicama naše istorije kladimo na stranu koja gubi“, napisao je u sredu Arestovič na Iksu (bivšem Tviteru). „Poenta nije u tome da se kladimo na pobednike, poenta je u tome što se, uvek iznova, ne kladimo na svoje interese.“

Arestovič je kao primer naveo oficira ruske carske armije Pavela Skoropadskog, koji je 1918. godine stao na stranu Nemačke i osnovao nemački protektorat pod nazivom „Hetmanat Ukrajina“, ali je ubrzo, posle poraza Centralnih sila, morao da beži.

Takođe, Arestovič je pomenuo Veliki severni rat (1700-1721), kada je kozački ataman Ivan Mazepa stao na stranu Švedske protiv carske Rusije. Mazepa je umro u izgnanstvu, nakon što je Petar Veliki 1709. porazio Šveđane u Poltavskoj bici.

Vlada Zelenskog je nedavano odala počast Mazepi u hramovima koja je oduzela kanonskoj pravoslavnoj crkvi.

„Veoma je verovatno da sada ponavljamo istu istorijsku grešku“, napisao je Arestovič, ukazujući na propuštene prilike Kijeva da sklopi mir sa Rusijom.

„Jednu od šansi imali smo na pregovorima u Istanbulu, gde smo imali priliku da okončamo rat, ali mi smo odlučili da se borimo dalje“, napisao je bivši savetnik, dodajući: „Ovakvih prilika više neće biti.“
Rat sa Rusijom je „postao neizbežan”, smatra Arestovič, kada je Ukrajina objavila nameru da se pridruži EU i NATO-u, ali se Kijev kladio da će dobiti zaštitu Zapada.

„Imali smo dve opcije“, nastavio je Arestovič. „Ili da se pripremimo za pravi egzistencijalni rat i da ga vodimo na svim nivoima, jer je to za nas pitanje života i smrti, ili da vodimo politiku koja odgovara našim stvarnim mogućnostima, namerama i interesima.“

U nedavnom intervjuu za britanski list „Anherd“, Arestovič se osvrnuo na pregovore u Istanbulu u martu 2022. godine, kada je izjavio da su oni bili „90 odsto završeni“, ali da je nešto ili neko, u poslednjem trenutku, promenio mišljenje Zelenskog.

Arestovič nije ni potvrdio ni demantovao da je bivši britanski premijer Boris Džonson imao presudnu ulogu u odluci Kijeva da nastavi konflikt.

Od tada, dodao je Arestovič, konflikt u Ukrajni se proširio i postao sukob između Globalnog juga i Kolektivnog zapada.

(RT internešenel)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /