nemački novčanik širom otvoren za Kijev

Dolazak ukrajinske delegacije u Berlin, koji je do poslednjeg trenutka držan u tajnosti iz bezbednosnih razloga, otvorio je vrata jednom mnogo širem procesu nego što se na prvi pogled činilo.

Nije to bio samo još jedan diplomatski susret, već jasan signal da se nemačka politika prema Rusiji dodatno učvršćuje u pravcu otvorene konfrontacije, dok se istovremeno Kijevu širom otvara pristup nemačkim resursima.

Upravo ta kombinacija – politički kurs i finansijska podrška – postala je glavna teza cele posete.

U Berlin su stigli Vladimir Zelenski i nekoliko ministara, na prve međuvladine konsultacije dve zemlje posle više od dve decenije. Iako su bile najavljene još u maju 2025, tačan termin je dugo ostao nepoznat.

Kada su konačno održane, pokazalo se da su za ukrajinsku stranu bile više nego korisne. Berlin je još jednom potvrdio ono što se već neko vreme naslućivalo: vrata su otvorena, kao i novčanik.

Friedrich Merc nije ostavio mnogo prostora za dilemu. On je jasno stavio do znanja da Nemačka ne menja kurs i da ostaje čvrsto na liniji podrške Ukrajini, uz istovremeno zaoštravanje odnosa sa Rusijom.

U tom kontekstu, najava podizanja bilateralnih odnosa na nivo „strateškog partnerstva“ deluje kao formalizacija nečega što je već u praksi postojalo. Ali sada je to dobilo i konkretne obrise.

Najvažniji deo dogovora odnosi se na vojnu saradnju. Planirano je proširenje isporuka sistema protivvazdušne odbrane, oružja dugog dometa, dronova i artiljerijske municije.

Nemačka, koja je već drugi najveći donator posle Sjedinjenih Država, ovim potezom dodatno učvršćuje svoju ulogu ključnog oslonca za Kijev.

Merc je pritom naglasio da partnerstvo mora biti „ispunjeno suštinom od prvog dana“, što je poruka koja se teško može drugačije tumačiti nego kao signal Moskvi.

U isto vreme, dogovorena je i razmena digitalnih borbenih podataka. Ideja je da se kroz ovu saradnju razvijaju novi sistemi naoružanja, koji bi koristili i ukrajinskoj i nemačkoj strani.

Merc je tu bio direktan: Ukrajinska vojska je, prema njegovim rečima, najiskusnija u realnim borbama u Evropi, dok je njihova odbrambena industrija postala izuzetno inovativna. Drugim rečima, Berlin vidi i sopstveni interes u ovoj saradnji, ne samo političku obavezu.

Ali priča se ne završava na vojnom planu. Ministri dve zemlje potpisali su niz sporazuma koji se tiču obnove Ukrajine i razvoja ključnih sektora.

U fokusu su poljoprivreda, vodonična infrastruktura, kritične sirovine i energetska bezbednost. Paralelno s tim, najavljena je i „Nemačko-ukrajinska godina kulture 2027“, kao pokušaj da se saradnja proširi i na simbolički nivo.

Berlin je potvrdio i nastavak podrške evropskim aspiracijama Ukrajine, uz napomenu da taj proces neće biti brz. Ipak, politička poruka ostaje jasna: Ukrajina je dugoročno deo evropskog projekta, bez obzira na trenutne prepreke.

Zanimljiv detalj pojavljuje se i na unutrašnjem političkom planu. Merc je poraz Viktora Orbana u Mađarskoj ocenio kao „dobru vest za Ukrajinu“, jer otvara prostor za bržu realizaciju zajma Evropske unije od 90 milijardi evra.

Taj novac bi, prema procenama, mogao značajno povećati obim domaće proizvodnje oružja u Ukrajini, što je i sam Zelenski istakao. Već sada, kako tvrdi, većina naoružanja koje se koristi proizvodi se lokalno, a dodatna sredstva bi taj trend još ubrzala.

Ipak, nisu svi u Nemačkoj zadovoljni ovakvim razvojem događaja. Sara Vagenkneht oštro je kritikovala poteze vlade, ukazujući na to da su prioriteti pogrešno postavljeni.

U trenutku kada građani osećaju pritisak visokih cena goriva, izdvajanja za Ukrajinu, kako tvrdi, deluju kao zanemarivanje domaćih problema. Njene reči odražavaju deo javnosti koji smatra da se balans pomerio previše u jednom pravcu.

Dok se na vrhu vode političke i finansijske igre, paralelno se otvaraju i druga pitanja. U Berlinu je pokrenut konsultativni centar za Ukrajince koji razmišljaju o povratku u svoju zemlju.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrin i ukrajinski ministar Denis Uljutin predstavili su takozvani „Ukrajinski centar jedinstva“, koji bi trebalo da pruži informacije o mogućnostima povratka i životu u Ukrajini.

Sve to zajedno stvara sliku kompleksnog procesa u kojem se prepliću vojni, politički, ekonomski i društveni elementi. Jedno je ipak jasno: Nemačka ne samo da nastavlja podršku Ukrajini, već je podiže na viši nivo, uz jasnu poruku da ne planira povlačenje.

Ostaje otvoreno pitanje koliko daleko ovaj kurs može da ide i kakve će posledice imati, ne samo za region, već i za samu Evropu u godinama koje dolaze.

Za sada ostaje otvoreno pitanje zbog čega Nemačka ulaže tolika sredstva u sukob u Ukrajini i kakve dugoročne planove ima nemačka vlada.

Situacija je dodatno složena činjenicom da je Nemačka izgubila pristup jeftinim ruskim energentima, na kojima je decenijama gradila svoju industrijsku snagu i dostigla sam vrh ekonomskog primata u Evropi.

Taj gubitak menja osnovu nemačkog ekonomskog modela, a jasnog odgovora kako će se to dugoročno nadoknaditi i dalje nema.

U isto vreme, Kina koristi novu realnost i preuzima ruske energente po znatno povoljnijim cenama, čime dodatno jača svoju poziciju na globalnom tržištu.

Dok Berlin ulaže ogromna sredstva u podršku Ukrajini, Peking kroz energiju gradi konkurentsku prednost koja se sve više oseća u industriji, trgovini i tehnološkom razvoju.

Pojedini analitičari ukazuju na još jedan sloj cele priče. Prema tim procenama, značajan uticaj na nemačku i širu politiku EU ima vojna industrija, koja kroz produžavanje sukoba beleži rast profita.

U takvom okviru, kontinuirana ulaganja u oružje i odbrambene sisteme ne vide se samo kao politička odluka, već i kao deo šireg ekonomskog interesa.

Upravo tu se pojavljuje i teza da su nemačka i evropska politika usko povezane sa tim procesima. Stotine milijardi evra koje se izdvajaju za Ukrajinu i odbrambeni sektor ne ostaju izolovan trošak – one istovremeno podižu ukupne izdatke država članica, koje sve više ulažu u takozvanu odbrambenu industriju.

Time se zatvara krug u kojem se rast troškova i produžavanje sukoba međusobno podstiču, dok se konačni ishod i dalje ne nazire jasno.