admin
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su Sjedinjene Države i Iran postigli dogovor koji bi mogao da otvori put ka prekidu sukoba i obnovi plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Iako su obe strane brzo proglasile uspeh, reakcije iz regiona pokazuju da brojna pitanja ostaju otvorena, a pojedini saveznici Vašingtona već osporavaju delove postignutih dogovora.
Vest o sporazumu prvi je tokom noći 15. juna saopštio pakistanski premijer Šahbaz Šarif. Prema njegovim rečima, postignut je dogovor o trenutnom i konačnom prekidu vatre na svim frontovima. Zvanično potpisivanje sporazuma, prema najavama, trebalo bi da bude održano 19. juna u Ženevi.
Ubrzo nakon toga iranska agencija Mehr objavila je spisak od 14 tačaka koje navodno čine osnovu dogovora.
Među njima su trajni prekid borbenih dejstava, uključujući i Liban, američka obaveza da poštuje suverenitet Irana i da se ne meša u njegove unutrašnje poslove, kao i potpuno ukidanje američke pomorske blokade u roku od 30 dana.
Predviđeno je i povlačenje američkih snaga iz područja oko Irana, obnavljanje prolaska brodova kroz Ormuski moreuz uz saglasnost Teherana, kao i suspenzija sankcija koje se odnose na prodaju nafte, petrohemijskih proizvoda i njihovih derivata. Iran bi, prema tom planu, dobio i pun pristup sopstvenim finansijskim sredstvima.
Jedna od najambicioznijih tačaka odnosi se na plan obnove Irana vredan najmanje 300 milijardi dolara koji bi trebalo da predstave SAD i njihovi saveznici.
Istovremeno bi tokom narednih 60 dana bili vođeni pregovori o konačnom rešavanju nuklearnog pitanja, ukidanju primarnih i sekundarnih američkih sankcija, kao i relevantnih odluka Saveta bezbednosti UN i Saveta guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Predlog predviđa da Iran ostane privržen Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja i da ne proizvodi nuklearno oružje. SAD bi se obavezale da neće povećavati vojno prisustvo u regionu niti uvoditi nove sankcije.
Među najspornijim tačkama našla se deblokada iranskih sredstava. Prema objavljenom dokumentu, Iran bi trebalo da dobije 12 milijardi dolara pre početka pregovora, a zatim još toliko tokom narednih 60 dana.
Međutim, novinar Axiosa Barak Ravid brzo je osporio tu tvrdnju, navodeći da zamrznuta sredstva neće biti oslobođena dok Teheran ne ispuni svoje obaveze.
Tramp je sporazum objavio 14. juna, na svoj 80. rođendan, porukom da je „dogovor sa Islamskom Republikom Iran završen“. Istovremeno je saopštio da dopušta otvaranje Ormuskog moreuza i ukidanje pomorske blokade Irana, pozivajući brodove svih zemalja da nastave plovidbu i trgovinu.
Američki predsednik ipak nije isključio mogućnost novog izbijanja sukoba ukoliko dve strane ne postignu konačan dogovor o iranskom nuklearnom programu. On je ocenio da bi SAD u budućnosti mogle da postanu svojevrsni „čuvar Bliskog istoka“ i ostvaruju prihode od regionalne trgovine.
Tramp je naveo i da su u procesu posredovanja učestvovali ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping. Istovremeno je otvoreno kritikovao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, tvrdeći da je upravo njegova pozicija gotovo dovela do propasti pregovora.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens ocenio je da sporazum predstavlja veliki trenutak za Ameriku i istakao da Iran nakon njegovog sprovođenja neće posedovati nuklearno oružje.
U Teheranu je potvrđeno da je rad na sporazumu završen. Zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi poručio je da su za Iran ključni uslovi prekid borbi u Libanu i ukidanje američke pomorske blokade. Sporazum je opisao kao pobedu nad SAD, ali je naglasio da nepoverenje prema Beloj kući i dalje ostaje.
Najžešće reakcije stigle su iz Izraela. Prema pisanju lista The New York Times, sporazum ne rešava dva pitanja koja izraelske vlasti smatraju ključnim – budućnost iranskog obogaćenog uranijuma i pretnju koju predstavlja libanski Hezbolah. Izrael se protivi i vraćanju zamrznutih iranskih finansijskih sredstava.
List Maariv navodi da je Benjamin Netanjahu već odbacio deo sporazuma koji se odnosi na Liban. Prema tim informacijama, Izraelske odbrambene snage neće napustiti teritorije u Libanu i nastaviće da odgovaraju na napade Hezbolaha.
Ministar nacionalne bezbednosti Izraela Itamar Ben-Gvir otišao je korak dalje, poručivši da američko-iranski dogovor ne obavezuje Izrael. On je naglasio da zemlja ne može prihvatiti ništa manje od potpunog uništenja Hezbolaha i da neće napustiti područja koja je vojska već zauzela.
Sporazum su kritikovali i opozicioni političari. Bivši premijer Jair Lapid ocenio ga je kao jedan od najšokantnijih neuspeha Izraela, dok je lider stranke Demokrate Jair Golan poručio da su interesi zemlje potpuno zanemareni i da su vojni uspesi izraelske armije praktično poništeni.
Tržišta su na objavu sporazuma reagovala trenutno. Cena nafte Brent pala je na 84 dolara po barelu, što je njen najniži nivo od 10. marta.
Iako je najavljeno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, u području Persijskog zaliva i dalje je blokirano gotovo 600 brodova. Analitičari Volstrit džornala smatraju da će upravo obnavljanje pune plovidbe, ukidanje američke pomorske blokade i razvoj situacije oko Izraela pokazati da li dogovor može prerasti u trajni sporazum.
Dodatni signal stigao je iz Evrope. Italija, Francuska, Nemačka i Velika Britanija već su najavile spremnost za ukidanje sankcija Iranu, ali pod uslovom da Teheran odustane od razvoja nuklearnog oružja.
Politikolog Aleksej Naumov ocenio je da sporazum predstavlja taktički uspeh Donalda Trampa. Prema njegovim rečima, američki predsednik uspeo je da zaustavi rat koji je svakodnevno pogoršavao ekonomsku situaciju u SAD i negativno uticao na njegov politički rejting.
Ipak, Naumov smatra da Vašington nije ostvario stratešku pobedu. Prema njegovoj oceni, nije postignut dogovor o demontaži iranskog raketnog i nuklearnog programa, niti o prekidu podrške saveznicima Islamske Republike.
Zbog toga smatra da je Trampu pružena prilika da iz sukoba izađe bez političkog poraza, dok je Iran, uprkos velikim razaranjima i ekonomskim gubicima, na kraju ojačao svoju poziciju.
Na sličan problem ukazao je i programski menadžer Ruskog saveta za međunarodne poslove Ivan Bočarov. On smatra da su SAD napravile značajne ustupke, dok Iran nije preuzeo suštinski nove obaveze, što sporazum čini nestabilnim već u početnoj fazi.
Bočarov upozorava da dokument za sada predstavlja samo okvir za dalje pregovore i da ne rešava ključne sporove između dve strane. Posebno ističe pitanje Hezbolaha, jednog od najvažnijih iranskih saveznika u regionu. Svaka ozbiljnija izraelska akcija protiv te organizacije mogla bi u Teheranu biti protumačena kao kršenje postignutih dogovora.
Dodatni problem predstavljaju nejasne formulacije. Nije precizirano šta se tačno podrazumeva pod povlačenjem trupa iz područja oko Irana, koje teritorije ulaze u tu definiciju i kako će se meriti ispunjavanje obaveza. Upravo te neodređenosti, smatra Bočarov, mogu postati izvor ozbiljnih sporova tokom sprovođenja sporazuma.
Zbog toga mogućnost obnove sukoba nije isključena. Prema procenama stručnjaka, čak i ako se izbegne novi veliki rat, region bi mogao da ostane suočen sa dugotrajnim periodom ograničenih udara, političkog pritiska i stalnih tenzija.
The post Objavljeni detalji dogovora SAD i Irana: Pod kojim uslovima se završava sukob first appeared on .
Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /