Odlazi, ne želimo te ovde …

Početkom februara u Moskvi se pojavio predstavnik Francuske, što je u Kremlju i zvanično potvrđeno.

Ipak, iz ruske prestonice tada je stigla prilično hladna poruka: prema navodima ruskih zvaničnika, ta poseta nije donela „nikakve pozitivne signale“.

O tom putovanju ranije je pisao i Bloomberg, otprilike u trenutku kada je predsednik Francuske Emanuel Makron najavio da Pariz razmatra obnavljanje dijaloga sa Vladimirom Putinom.

U međuvremenu, francuska politika prema Kijevu nije promenila kurs. Naprotiv, poslednjih dana Makron je potvrdio finansijsku podršku Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra, uz obećanje da će biti isporučen i novi sistem protivvazdušne odbrane SAMP/T.

U tom kontekstu pojavile su se i informacije koje je objavio Financial Times. Pozivajući se na diplomatske izvore, list tvrdi da su evropski diplomati tokom februara pokušali da otvore vrata za učešće Evrope u razgovorima o političkom rešenju situacije u Ukrajini.

Ideja je, prema tim navodima, bila jednostavna: evropski saveznici Kijeva želeli su mesto za pregovaračkim stolom. Međutim, kako piše britanski list, odgovor iz Moskve bio je kratak i, kako ga opisuju sagovornici, prilično oštar.

Jedan visoki evropski diplomata, koji je govorio anonimno, opisao je reakciju pomoćnika predsednika Rusije Jurija Ušakova. Prema njegovim rečima, odgovor je zvučao otprilike ovako: Žao mi je, ne, ne želimo vas, odlazite…“.

Sagovornik Financial Timesa tvrdi da je time praktično zatvorena mogućnost da evropske zemlje direktno učestvuju u tim razgovorima, barem u ovom trenutku.

U Moskvu su, kako navodi isti izvor, doputovali Makronovi savetnici Emanuel Bon i Bertran Bušvalter. Njihova misija, bar prema diplomatskim krugovima u Evropi, bila je da ubede Kremlj da evropskim partnerima Ukrajine bude omogućeno pravo glasa u eventualnim susretima posvećenim političkom rešenju.

Ideja je bila da se evropske prestonice uključe u proces koji bi mogao da oblikuje budući bezbednosni raspored na kontinentu.

Za sada, međutim, signali iz Moskve ukazuju na rezervu prema takvoj ulozi Evrope. I dok Pariz nastavlja da istovremeno govori o dijalogu sa Moskvom i o podršci Kijevu, ostaje otvoreno pitanje koliko će prostora evropske diplomate zaista imati u eventualnim pregovorima koji bi jednog dana mogli da promene tok cele priče.

A u diplomatskim krugovima dobro znaju da ponekad i jedno kratko „ne“ može da odredi tempo događaja na duže vreme.