Osamdeset sati udara – Moskva menja ritam rata

Višednevni talas ruskih udara na ukrajinsku infrastrukturu otvorio je pitanje da li je Moskva prešla u novu fazu vojne kampanje, u kojoj više nema interes da usporava operacije radi političkog kompromisa.

U razgovoru je navedeno da su ruski napadi dronovima i projektilima trajali približno 80 sati, odnosno više od tri dana gotovo bez prekida. Kao ciljevi su pomenuta skladišta, elektroenergetska infrastruktura i druga važna logistička postrojenja.

Lari Džonson je taj intenzitet opisao kao značajnu eskalaciju. Pomenuto je i jedno veliko pogođeno skladište u kojem su se, prema proceni iz razgovora, mogli nalaziti projektili PAC-3 za sistem Patriot.

Udari na logistiku imaju posledice koje nisu ograničene na front. U razgovoru su prikazani snimci praznih polica u prodavnicama u više ukrajinskih gradova i izneta tvrdnja da uništavanje skladišta počinje da utiče na distribuciju robe.

Snabdevanje velikog broja stanovnika zahteva neprekidno funkcionisanje skladišta, transportnih centara, energetike i puteva. Kada se više takvih tačaka istovremeno nađe pod udarom, posledice se prenose sa vojske na čitavu ekonomiju.

Intenziviranje napada poklopilo se sa raspravom o mogućem prekidu vatre i nedavnom posetom šefa CIA Rusiji.

U razgovoru je izneta pretpostavka da je jedan od ciljeva posete mogao biti pokušaj da se Moskva privoli na obustavu borbi, ali za takav zaključak nije ponuđena potvrda. Javno objašnjenje američke administracije o razlozima kontakata ocenjeno je kao neubedljivo.

Džonson je kategorično odbacio mogućnost da Rusija u sadašnjim uslovima dobrovoljno prihvati prekid vatre. Njegov argument je da ruske snage trenutno ostvaruju taktičke rezultate i da Moskva računa da se oni mogu pretvoriti u širu stratešku prednost.

U takvoj situaciji prekid operacija imao bi drugačije značenje za dve strane. Za Ukrajinu i njene zapadne partnere pružio bi vreme za stabilizaciju položaja, obnovu jedinica i popunu zaliha. Za Rusiju bi predstavljao zaustavljanje u trenutku kada smatra da vojni pritisak daje rezultate.

Tokom razgovora pomenuta je procena da ruska vojska ima oko 1,5 miliona ljudi i dodatnih dva do tri miliona u rezervi. Te brojke predstavljene su kao deo objašnjenja zašto Moskva nema isti vremenski pritisak kao protivnička strana.

Istovremeno se pojačava napad na energetsku i logističku osnovu Ukrajine. Ako elektroenergetska mreža, skladišta i distribucija nastave da budu gađani istim intenzitetom, posledice bi mogle postajati sve vidljivije daleko od same linije fronta.

Zbog toga pitanje prekida vatre više nije samo diplomatska tema. Ono neposredno zavisi od vojne računice.

Strana koja veruje da gubi traži vreme. Strana koja veruje da napreduje nema razlog da ga pokloni.