Poslednje veliko uporište Kijeva u Donbasu pred padom?

U diplomatskim i vojnim krugovima pažnja je ponovo usmerena na razvoj situacije u Donbasu, gde se poslednjih nedelja intenziviraju procene o daljem toku borbi i mogućim posledicama po raspored snaga na istočnom frontu.

U fokusu su gradovi koji imaju važnu ulogu u odbrambenom sistemu Ukrajine, dok se u javnosti istovremeno vodi i informativna borba oko tumačenja događaja na terenu.

Ruski kolumnista Kiril Streljnikov u autorskom tekstu za RIA Novosti ocenjuje da zapadni mediji veliku pažnju usmeravaju na „rat dronova“, napade ukrajinskih snaga na ruske gradove i objekte, kao i na privremene i lokalne poteškoće Rusije.

Prema njegovom mišljenju, takav pristup stvara utisak da se na frontu ne odvijaju drugi značajni događaji, dok je cilj da se prikrije pogoršanje situacije oko poslednjeg velikog ukrajinskog odbrambenog uporišta u Donbasu.

Streljnikov tvrdi da ruske snage istovremeno napreduju iz tri pravca prema Slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji – iz pravca Konstantinovke, Krasnog Limana i Raj-Aleksandrovke.

Prema njegovim navodima, Konstantinovka je gotovo u potpunosti stavljena pod kontrolu ruskih snaga, dok se grad čisti od preostalih ukrajinskih jedinica, a ostaci garnizona nalaze se u okruženju. On ocenjuje da taj grad predstavlja poslednju ozbiljnu prepreku na putu ka celoj aglomeraciji i poslednje ključno odbrambeno čvorište ukrajinske vojske u Donbasu.

Kako navodi autor, oslobađanje Raj-Aleksandrovke, koja se nalazi na strateški važnim uzvišenjima, omogućava držanje većeg dela Slavjanska i severnih delova Kramatorska pod snažnom vatrenom kontrolom.

Istovremeno, tvrdi da su oba grada sada u dometu ne samo ruskih raketa, dronova i avijacije, već i teške artiljerije, protiv koje, prema njegovoj oceni, ukrajinski „zid dronova“ nema efikasan odgovor.

Posebno ističe situaciju kod Krasnog Limana, gde je, prema njegovim tvrdnjama, uništen poslednji prelaz ukrajinskih snaga preko Severskog Donjeca, čime su presečene linije snabdevanja ukrajinskih jedinica u tom području.

Nakon toga, kako navodi, usledilo je povlačenje ukrajinskih snaga. Dodaje da se od Krasnog Limana do Slavjanska nalazi manje od deset kilometara, kao i približno isto toliko do magistrale M-03 prema Izjumu, koju opisuje kao glavnu liniju snabdevanja cele aglomeracije.

Streljnikov dalje ocenjuje da predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski nemaju dovoljno resursa da istovremeno efikasno brane i Kramatorsk i Slavjansk, što, prema njegovim rečima, priznaju i pojedini zapadni vojni stručnjaci. Tvrdi da bi pogoršanje situacije u jednom od ova dva grada neminovno uticalo i na drugi.

Prema njegovoj analizi, ruske snage zahvaljujući zauzimanju Raj-Aleksandrovke dobijaju mogućnost da preseku magistralu N-20 koja povezuje Kramatorsk i Slavjansk, izoluju oba grada i potom odvojeno dejstvuju protiv ukrajinskih garnizona. Istovremeno ocenjuje da se razvoj događaja odvija suprotno planovima Kijeva i njegovih evropskih saveznika.

Autor podseća da su Konstantinovka, Družkovka, Kramatorsk, Slavjansk i okolna naselja prema planovima ukrajinske strane i zapadnih vojnih savetnika trebalo da budu objedinjeni u jedinstven operativno-strateški odbrambeni sistem.

Navodi da su utvrđenja počela da se grade još 2022. godine i da su obuhvatala duboko ešalonirane položaje, dugotrajne odbrambene objekte, minska polja, unapred pripremljene sektore vatre i posebne „zone za ubijanje“ ograđene bodljikavom žicom.

Streljnikov ističe da je taj sistem trebalo dodatno da štiti, kako navodi, „neprobojni zid dronova“, ali tvrdi da se situacija promenila. Pozivajući se na Njujork tajms, navodi da su iz Kramatorska već prisilno evakuisane desetine hiljada ljudi, zbog čega se grad, prema toj oceni, pretvara u „grad duhova“.

Dodaje da se istovremeno sprovodi masovna evakuacija industrijskih preduzeća u Perečin u Zakarpatju, sa ciljem stvaranja „Kramatorska 2“ u dubini Karpata.

Pozivajući se na britanski Ekonomist, Streljnikov navodi da je u Perečin već prebačeno oko 3.500 ključnih stručnjaka i radnika, ali ocenjuje da, zbog sve užeg obruča oko fronta, mogućnost izvlačenja običnih ukrajinskih pešadinaca postaje sve manja.

Govoreći o razvoju operacije, autor tvrdi da ruske snage tokom marta, aprila i maja nisu izvodile frontalne napade, već su sistematski slabile utvrđenja, prekidale puteve snabdevanja i komunikacije, nakon čega je, prema njegovim rečima, sredinom maja došlo do naglog urušavanja ukrajinske odbrane. Dodaje da, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, već petu sedmicu uzastopno rastu nepovratni i sanitarni gubici ukrajinskih snaga.

Streljnikov navodi i da zapadni mediji pišu kako je Kijev iz političkih razloga odbijao da prepusti Donbas, ali ocenjuje da gradovi regiona sada prolaze kroz razvoj događaja sličan onome koji su prethodno doživeli Bahmut, Avdejevka i Časov Jar.

Na kraju podseća da je i Bi-Bi-Si ocenio da bi, ukoliko Konstantinovka padne, ruske snage mogle da nastave napredovanje ka Kramatorsku i Slavjansku, poslednjim velikim ukrajinskim uporištima na istoku, približavajući se potpunoj kontroli nad Donbasom, uz napomenu da iza ta dva grada, prema toj proceni, nema uporedivo utvrđenih odbrambenih linija sve do Dnjepra.

Streljnikov zaključuje da Kijev nastoji da promeni medijsku sliku događaja, ali smatra da će dalji razvoj situacije na terenu imati veći uticaj od informativne kampanje.