in

Pozivi na ustupke Rusiji rastu i u Kijevu i na Zapadu

U javnosti se sve više i češće čuju pozivi Kijevu da se spremi za kompromis i ustupke Rusiji.

Dve stvari su se promenile i na Zapadu i u Ukrajini: prvo, sada rastu zahtevi za „planom B“, kako ga naziva bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko, i, što je još važnije – nestao je utisak da je razgovor o ovoj potrebi tabu, piše nemački istoričar Tarik Siril Amar.

S obzirom na lošu vojnu, finansijsku i političku situaciju u Ukrajini – koja bi brzo mogla da se pogorša – ovi pozivi nisu iznenađenje. Pravo pitanje nije zašto se to dešava već šta to može da znači za budućnost: da li ovi pozivi signaliziraju stvarnu spremnost za sklapanje mira? Pod kojim uslovima? I da li je to realna perspektiva?

Glas Zapada

Džejms Stavridis, penzionisani američki admiral, bivši vojni šef NATO-a i dekan prestižne američke Flečer škole prava i diplomatije, u tekstu za „Blumberg“ je naveo da je malo verovatno da će Ukrajina povratiti „izgubljenu“ teritoriju i preporučio Kijevu da „razmotri da privremeno ili čak trajno ustupi Krim i ‘kopneni most’ koji ga povezuje sa Rusijom“.

Pre nekoliko meseci takva izjava bi bila skandalozna, piše Amar. Sada je to nova normalnost. Drugim rečima, bivši komandant NATO-a govori Zapadu da je najbolje rešenje sukoba kompromisni mir kojeg se Kijev zvanično gnuša.

Glasovi iz Ukrajine

Najzvučnija izjava iz Ukrajine stigla je od Julije Timošenko koja je pozvala predsednika Vladimira Zelenskog da „pokaže svoje vođstvo“ predstavljanjem „plana B“ koji bi podrazumevao „izlazak iz sadašnje teške, prilično tragične situacije“.

Potvrđujući svoju posvećenost „pobedi“ i „teritorijalnom integritetu“, ona je ipak insistirala na tome da „direktan“ pristup više nije održiv jer Ukrajina ne može da izdrži dug sukob.

A tu je i Aleksej Arestovič, bivši savetnik Zelenskog i glavni promoter sukoba sa Moskvom kada je taj sukob još mogao da se izbegne. Nedavno je šokirao mnoge izjavom da Ukrajina i Rusija treba da sklope mir, a zatim da se ujedine protiv Zapada.

Uslovi?

Svi ovi pozivi ipak deluju kao „šta bi bilo, kad bi bilo“, a mnogo manje kao realan scenario, navodi istoričar. Predlog bivšeg komandanta NATO-a podrazumeva da će Moskva pristati na članstvo Kijeva u EU i NATO, što su crvene linije koje Rusija neće preći.

Jedini cilj Julije Timošenko je da osramoti Zelenskog i njegovo „rukovodstvo“. Njen „plan B“ i dalje je plan „pobede“, a njena retorika ostala je generalno oštra. U nedavnom tekstu, ona insistira da je Ukrajina „već pobedila“ u više bitaka i da je priznata kao deo Zapada. Pa ipak, Timošenko je lukav igrač i moguće je da je njena lista „pobeda“ zapravo signal da, bar za sada, nije potrebno ništa više?

U međuvremenu, Arestovič je poručio da je svojim izjavama samo pokušavao da „uplaši Zapad“ i da iskreno traži način da izbegne višegodišnji sukob u Evropi (i šire) i da je „velika nagodba između velikih sila jedini izlaz“.

Koji je pravi Arestovič? Onaj koji poziva na savez sa Rusijom, onaj koji kaže (na Jutjub kanalu za koji niko na Zapadu nije čuo) da je to bio samo blef da se pokrene Zapad, ili onaj koji ima širu sliku na umu i razmatra kako obezbediti globalni mir?

Interesantno je da je Arestovič u jednom intervjuu lamentirao nad propuštenom prilikom u Istanbulu u proleće 2022, potvrđujući da je Moskva tada Kijevu ponudila veoma povoljne uslove i da je mir skoro bio sklopljen. Pre Istanbula, Arestovič je, takođe, bio uključen u Minske sporazume, kada ni ukrajinsko rukovodstvo ni njegovi zapadni sponzori nisu bili zainteresovani da dogovor uspe.

Bilo kako bilo, niko od članova „tima plan B“ ne ulaže istinski napor da razmisli o jednoj stvari: svi će planovi zavisiti od Rusije.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /