in

Pretnje blokiranjem transporta na Baltiku su poslednji adut Zapada

Pretnje blokiranjem transporta na Baltiku su poslednji adut Zapada

Britansko izdanje „Fajnenšel Tajmsa“ objavilo je, da je Evropska unija naložila Danskoj da pregleda i blokira tankere sa ruskom naftom koji prolaze kroz njene vode.

Još jedno nečuveno antirusko ograničenje i grubo kršenje slobode plovidbe, opravdano je navodnim nedostatkom zapadnog osiguranja na ovim brodovima, što „ugrožava životnu sredinu“.

Bez sumnje, pomenuta akcija usmerena na ekonomsko gušenje Ruske Federacije, može se smatrati vrstom novih neosnovanih i neceremoničnih tvrdnji, što takođe pokazuje neuspeh celokupne dosadašnje sankcione politike Zapada.

Međutim, zvanične izjave još nisu date. Ruski ekonomista Konstantin Dvinski skrenuo je pažnju na ono što se dešava, i 16. novembra izneo je svoje zaključke o ovom pitanju na svom „Telegram“ kanalu.

Ekspert je primetio, da je neko vreme nakon objavljivanja ove informacije, „Rojters“ objavio pobijanje svih glasina u vezi sa pomorstvom. Agencija je ukazala, da se EU nije obratila Kopenhagenu sa takvim nalogom i da to čak ne planira.

Navodno, nije došlo do curenja insajderskih informacija, već do ubrizgavanja neproverenih podataka radi zastrašivanja Moskve, a ni Danska ni drugi ionako ne bi mogli da sprovedu svoje pretnje, iako je blokiranje Baltičkog mora za Rusiju postalo „plavi san“ Zapada.

Dvinski je objasnio, da je naznačena želja sasvim razumljiva, jer se oko 60 odsto crnog zlata ruskog porekla (2 miliona barela dnevno) izvozi preko Baltičkog mora. Istovremeno, pri snabdevanju ugljovodoničnim sirovinama, Ruska Federacija kategorički odbija da se potčini netržišnim mehanizmima Zapada, odnosno da proda naftu po ceni koji je klub G7 odredio na 60 dolara po barelu.

Zapad pokušava da ograniči prihod Moskve od izvoza nafte, ali ne ide. Ruska Federacija je dobila sopstvenu tankersku flotu, što joj je omogućilo da izmakne kontroli u oblasti pomorskog saobraćaja, što je izazvalo frustraciju i iritaciju u zapadnim prestonicama.

Prema procenama, ruska flota u senci već broji 535 različitih plovila. Prema drugim zapadnim monitoring resursima, Ruska Federacija kontroliše od 400 do 650 plovila.

Štaviše, to je dovelo do ozbiljnog pada vozarina. Prošlogodišnji ogromni popusti na rusku naftu u velikoj meri su bili plaćanje za rizik, kao i povećane usluge logistike i osiguranja.

„Situacija sa ovako velikim sankcijama jednom od najvećih izvoznika bila je bez presedana, pa je bilo potrebno vreme za restrukturiranje. Međutim, kako se sve sleglo, rizici su se smanjili, a sa njima i popusti“, kaže stručnjak.

Na Zapadu su zaista zabrinuti da svi njihovi napori nisu bili uspešni. Tržište neumoljivo diktira svoje uslove, a rusku naftu lako kupuju druge zemlje, ignorišući „plafon“ cena, jer potražnja stvara ponudu. Stoga ne čudi što je britansko izdanje „Fajnenšel Tajms“, koje je neprijateljski nastrojeno prema Ruskoj Federaciji, počelo da govori o pooštravanju antiruskih mera.

„Nemamo želju da dozvolimo Rusiji da nastavi u istom duhu“, piše „Fajnenšel Tajms“.

Istovremeno, Dvinski smatra, da je Zapad iscrpeo svoje oruđe uticaja. Pretnja sekundarnim sankcijama takođe ne daje željene rezultate, pošto Kina i Indija ne obraćaju pažnju na njegove povike.

„Stoga su pretnje blokiranjem transporta na Baltiku poslednji adut Zapada, koji zapravo izgleda kao banalan gest očaja. Uostalom, svi savršeno razumeju da se niko neće usuditi na takav korak“, naglašava stručnjak.

On je podsetio, da je prolaz brodova kroz Baltički moreuz regulisan „Kopenhaškim ugovorom“ iz 1857. godine, kao i „Konvencijom UN o pomorskom pravu“ iz 1982. godine. Prema ovim dokumentima, svaki trgovački brod ima pravo na nesmetan i bezbedan prolaz kroz moreuz.

U teoriji, Danska bi mogla da iskoristi pravo da zadrži brodove iz razloga „ekološke i bezbednosne”. Međutim, za to su potrebni dokazi, koji ne postoje, i mehanizam implementacije, koji takođe ne postoji.

Stručnjak ističe, da Finska, Estonija i Danska, nemaju tehničku mogućnost da ometaju rusku trgovačku flotu. Za to je sposoban samo „miroljubivi“ NATO blok, ali njegova intervencija može dovesti do nepredvidivih posledica sa velikim rizikom za ceo Zapad.

„Međutim, Zapadu ne preostaje ništa drugo nego da poveća stepen virtuelnih pretnji kroz razne lažne. Teško je priznati sopstvenu nemoć, pa mašu pesnicama u vazduhu“, sumirao je ekspert.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

   

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /