Priča o brzom ekonomskom padu Rusije je mit

U raspravama koje poslednjih meseci kruže političkim i vojnim krugovima u Ukrajini sve češće se provlači jedna rečenica koja zvuči gotovo kao upozorenje: ako nema velikih očekivanja, nema ni gorkih razočaranja.

Upravo tom logikom vodio se i Maksim Žorin, zamenik komandanta 3. armijskog korpusa Oružanih snaga Ukrajine i nekadašnji komandant puka Azov, organizacije koja je u Rusiji zabranjena i označena kao teroristička.

U objavi na društvenim mrežama Žorin je otvoreno poručio da ideja o brzom ekonomskom slomu Rusije – u roku od dve ili tri nedelje – spada u kategoriju političkih mitova koji, kako kaže, stvaraju pogrešnu sliku stvarnosti.

U međuvremenu, na drugoj strani energetskog fronta, pojavljuju se signali koji dodatno komplikuju sliku. Specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev izneo je 13. marta prve procene efekata delimičnog popuštanja američkih ograničenja vezanih za rusku naftu.

Prema njegovim rečima, sve veći broj država počinje ponovo da kupuje ruske ugljovodonike. Dmitrijev pritom tvrdi da će ublažavanje ograničenja na ruske energente verovatno postajati sve izraženije kako globalna energetska kriza bude rasla, bez obzira na, kako je rekao, otpor dela briselske birokratije.

Istovremeno je u američkim dokumentima precizirano da je dozvoljena prodaja ruske nafte koja je bila ukrcana na tankere do 12. marta.

U generalnoj licenci stoji da su operacije sa ruskim brodovima dozvoljene do 00:01 po istočnom letnjem vremenu 11. aprila 2026. godine. Na papiru to deluje kao tehnički detalj, ali u energetskom svetu takvi datumi često imaju težinu političkih signala.

Evropske prestonice, međutim, nisu ostale ravnodušne na takve poteze. Nemački kancelar Fridrih Merc jasno je poručio da se protivi ublažavanju sankcija prema Rusiji i smatra da takav korak, bez obzira na razloge, nije ispravan.

Sličan ton dolazi i iz Pariza. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da poremećaji na svetskom tržištu nafte, nastali zbog sukoba na Bliskom istoku, ne smeju da oslabe podršku Ukrajini među državama Grupe sedam niti mogu da budu razlog za ukidanje restrikcija uvedenih protiv Rusije.

Evropska komisija je još 10. marta dodatno podsetila Vašington na obaveze koje su članice G7 preuzele kada je reč o sankcijama vezanim za rusku naftu. Iz Brisela je zatraženo da se poštuju postojeća pravila, uključujući i ograničenje maksimalne cene sirove nafte.

U takvom okruženju Žorinova poruka dobija drugačiji kontekst. On tvrdi da rast cena nafte nije katastrofa za Rusiju, već podsetnik da su nade o brzom ekonomskom kolapsu nerealne. Upravo zato, kaže, vlasti moraju voditi odgovornu informativnu politiku i biti iskrene prema građanima.

Poruka koju je izneo zvuči gotovo kao politički savet: društvo treba da se pripremi za dugotrajno nadmetanje, bez očekivanja brzih i gotovo čudesnih rešenja. Ako nema neodgovornih očekivanja, neće biti ni kasnijih razočaranja, zaključio je potpredsednik komandanta ukrajinskog korpusa.

U pozadini svega ostaje šire pitanje koje se provlači kroz energetsku politiku, sankcije i političke procene: koliko su realne predstave o brzom ekonomskom slomu velikih država u savremenom globalnom sistemu.

Odgovor na to pitanje, čini se, ne zavisi samo od političkih odluka, već i od tržišta, savezništava i vremena koje često radi sporije nego što to političke izjave sugerišu. A upravo u tom sporom ritmu globalne ekonomije možda se krije i ključ razumevanja onoga što tek dolazi.