in

Problematični su, ne znam šta će sa njima biti

Problematični su, ne znam šta će sa njima biti

Sovjetski Savez je akumulirao toliko municije, da je Ukrajina vodilla desetogodišnji rat, a da te zalihe još uvek nisu potrošene, uprkos činjenici da je polovina njihovih skladišta dignuta u vazduh, a druga polovina pokradena. Ono što je od svega toga ostalo još je na frontu, kaže ruski politikolog, Rostislav Iščenko.

O tome je govorio u intervjuu za Ukraina.ru.

Novinar: Rostislave, u Kini se odvija nekoliko velikih događaja odjednom. Održan je treći međunarodni forum „Jedan pojas, jedan put“. Trenutno je u toku Peti rusko-kineski energetski forum, a održano je i dosta drugih srodnih događaja.

Predsednik Vladimir Putin, koji je aktivno učestvovao u ovim događajima, izjavio je da su odnosi između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine dostigli neviđeno visok nivo, i da nastavljaju da se dinamično razvijaju.

Kako vidite naše odnose u budućnosti, i da li će oni biti ravnopravni i obostrano korisni, jer sada se može čuti zabrinutost da odnosi neće biti ravnopravni, jer je Rusija, kažu, zainteresovana za saradnju sa Kinom, mnogo više nego što je Kina zainteresovana za partnerstvo sa Rusijom.

Iščenko: Ne znam ko je sada više zainteresovan za saradnju. Mislim da su obe strane otprilike iste, jer obe strane imaju jakog neprijatelja, i za sada su se ujedinile protiv njega.

Kako će biti u budućnosti zavisi, između ostalog, i od nas, tačnije od budućih generacija njenih političara. U bliskoj budućnosti, mislim da nećemo imati nekih posebnih problema sa Kinom.

Prvo, SAD su još uvek žive, drugo, ima dosta problema koje treba zajedno rešavati, i treće, Kina još nije stekla takvu moć da jednostavno može da se odupre Rusiji.

Niko ne može da kaže kako će se to dešavati u budućnosti, jer je Kina veoma kontradiktorna država. S jedne strane, ovo je stabilna civilizacija koja je živela više od tri milenijuma uz minimalne promene. S druge strane, to je civilizacija koja je neprestano osvajana, koja se stalno menja, i koja stalno zapada u krize.

Kina uglavnom nije samodovoljna, za razliku od Rusije, koja može postojati potpuno izolovano od ostatka sveta. Kina, kada je pokušala da postoji u zatvorenom režimu, našla se naglo oslabljena.

Činjenica je, da dinastiju Ming, koja je prva odlučila da ode u izolaciju, nije zamenila evropska kolonizacija ili evropski neravnopravni ugovori, već ju je zamenila dinastija Mandžu Ćing.

Dakle, još jednom, nomadi sa stepa osvojili su prilično snažnu zemljoradničku državu. U to vreme, a to je bio 17. vek, nijedna ozbiljna država, niti jedna velika civilizacija (a Kina, svakako, spada u tu kategoriju) nije više padala pod udarcima stepskih nomada. To ukazuje na unutarnje probleme Kine.

Ovo nije prvi i neće biti poslednji put, da Kina pokazuje nestabilnost kao civilizacija i država. Šta će se sa njom dogoditi za dvadeset ili trideset godina – teško je reći.

Naravno, ako Kina bude napredovala i razvijala se, biće prilično teško izaći na kraj s njom, jer je Kina veoma težak konkurent.

Imamo idealističku predstavu o prijateljstvu naroda, i tako dalje. Kina će biti prijateljski nastrojena samo dok joj to bude korisno, i neće videti problem u tome. Ako nam nije korisno da budemo njeni prijatelji, zašto bismo se dalje trudili?

Zato, ako ne uspemo izgraditi odnose na način da budemo jedni drugima korisni, bez sumnje ćemo se jednog dana razići, i suočićemo se s ozbiljnom konkurencijom, što će zaista biti problem.

Ovo neće biti problem samo za Rusiju – biće problem i za Kinu, jer Rusija je dovoljno jaka država da se pitanje takve konkurencije ili čak hipotetičke konfrontacije ne može rešiti jednoznačno.

Odnosno, nemoguće je unapred reći kome će biti gore od ovoga. Štaviše, opet, nije ovde reč samo o sukobu nekih ambicija, već je reč i o organizovanju saveza, u pitanju je i mogućnost rada sa drugima, sa okolnim narodima.

Kineska politika je prilično ekspanzionistička, kao što možete suditi po njenom ponašanju u jugoistočnoj Aziji. Ima teritorijalnih problema sa svima – sa Malezijom, sa Vijetnamom, sa Japanom, sa Filipinima, sa Indijom. Takođe, vredi napomenuti da se Kina ne povlači pred bilo kim, i svaki put kada se pruži prilika, pokušava rešiti te probleme silom ili pritiskom.

Mislim da se ova politika neće promeniti u narednim godinama, jer je analogna kineskom mentalitetu. Shodno tome, pošto su nacije oko Kine odavno uspostavljene, ova konfrontacija će trajati dugo, ako ne i zauvek.

Kada obe strane ne umeju održavati odnose, tada se prelazi na pritisak silom, kao što vidimo u slučaju odnosa između Jermenije i Azerbejdžana ili između Izraela i Palestine, gde krvava neprijateljstva traju decenijama, pa čak i vekovima, a kraj se ne nazire.

Kada su obe strane vešte u održavanju odnosa, u pronalaženju ravnoteže i kompromisa, čak i u prisustvu postojećih protivrečnosti uvek se može naći nešto zajedničko.

Da podsetim, kada je Rusija rešila svoje teritorijalne probleme sa Kinom, Kina je još uvek bila saveznik Sjedinjenih Američkih Država. Kina je tada aktivno sarađivala sa Amerikancima, njena ekonomija bila je potpuno zavisna od Sjedinjenih Država, i Kina nije ozbiljno razmatrala svoju samostalnu ulogu u svetu, a odnosi između Kine i Sjedinjenih Država nisu bili opterećeni problemima i protivrečnostima.

S druge strane, Rusija i Kina su već imale dugu istoriju neprijateljskih odnosa, počevši još od Sovjetskog Saveza. Međutim, kada je postojala volja i političari su tražili odgovarajuće mogućnosti, uspeli smo relativno brzo normalizovati odnose sa Kinom, a zatim preći u format veoma bliskih odnosa. Zato ponavljam- sve uvek zavisi od nas.

U ovom trouglu postoji još jedna strana – Severna Koreja. Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, nedavno je posetio Severnu Koreju. Na pitanje novinara da li bi preporučio Severnu Koreju kao destinaciju za odmor ruskom narodu, ministar je to potvrdio.

Međutim, verovatno da se to neće dogoditi u vrlo bliskoj budućnosti, jer je poznato da je Severna Koreja vrlo zatvorena zemlja. Osim razvoja turizma, o čemu još možemo govoriti u vezi s ovom zemljom u bliskoj budućnosti? Na čemu će se temeljiti naša osnovna saradnja, posebno u vezi sa vojnom industrijom?

Možemo govoriti o bilo čemu. Severna Koreja se trenutno približava ključnim promenama. Kim Džong Un aktivno radi na njima, ali, za razliku od Mihaila Gorbačova, vrlo pažljivo pristupa ovom procesu. Pokušava da postavi Severnu Koreju na put sličan onome kojim je Kina krenula. Formalno, vlast ostaje komunistička, ali zemlja mirno prelazi na kapitalističke pruge.

Ovo je složen proces, posebno zato što je Severna Koreja mnogo konzervativnija u ovom pogledu od Kine, i snage koje podržavaju radikalni komunizam mnogo su snažnije nego što su bile u vreme Den Sjaopina. Kim Džong Un se suočava sa izazovnim i složenim zadatkom.

Zbog toga je teško reći kakva će Severna Koreja biti za 5-10 godina, posebno jer je politika Severne Koreje veoma skrivena. Dok možemo analizirati politiku drugih država na osnovu znanja, interesa i prioriteta određenih ličnosti, posmatrajući kako se menjaju stavovi na izborima, posmatrajući ko se imenuje ili smenjuje, u Severnoj Koreji čak i ne znamo polovinu imena ključnih zvaničnika. Čak i kada znamo ime nekog zvaničnika, ne znamo uvek da li je ključan ili već nije ključan, ili možda provodi poslednje dane na svojoj funkciji.

Stoga je teško predviđati odnose sa Severnom Korejom. Ako Severna Koreja nastavi da se razvija na isti način kao u poslednjim godinama, nakon pažljivog i vrlo opreznog početka reformi pod vođstvom Kim Džong Una, onda će svakako biti zainteresovana za saradnju, a i mi ćemo.

Napredak u ovom kontekstu ne može se lako predvideti. Koreja je ranije bila neto uvoznik hrane, ali nakon reformi postoji mogućnost da postane neto izvoznik, jer kada komunističko poljoprivredno gazdinstvo zameni kapitalističko, obično počinje zadovoljavati unutarnje potrebe i izlazi na svetska tržišta.

U Rusiji, uslovi za poljoprivredu nisu sjajni, a ipak, Rusija je jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača. Takođe, u Kini se poljoprivreda razvija prilično dobro, ali tamo stanovništvo raste brže nego što se može povećavati proizvodnja hrane. Koreja za sada nema takvih problema sa rastom stanovništva i može samostalno osigurati svoju prehrambenu sigurnost.

Što se tiče proizvodnje oružja i vojne opreme, Koreja sama proizvodi većinu stvari, jer je dugo bila izolovana od sveta. Država koja ima jaku vojno-industrijsku bazu može sarađivati s drugima, ali ta saradnja obično prati kineski model, gde kupujemo od vas nešto kako bismo dobili tehnologiju i uspostavili proizvodnju kod nas.

Na primer, Koreja ne proizvodi borbene avione, pa bi verovatno bila zainteresovana za zajedničku proizvodnju modernih aviona zajedno s raketama na kopnu.

Novinar: Ali oni proizvode projektile…

Iščenko: Razumem, ali neće nam projektili trebati celog života. Trenutno da, potrebni su, ali pitanje sa Ukrajinom će se zatvoriti, mi ne planiramo da se neprestano borimo sa svima. Akumulaciju projektila možemo obavljati koristeći sopstvene resurse koji će u svakom slučaju biti aktivni.

Naše fabrike će neprestano proizvoditi projektile, mi ih ne možemo zaustaviti. Naravno, možemo smanjiti narudžbine, ali ako se projektili proizvode i ne koriste se protiv neprijatelja, oni će se skladištiti, kao što ih je skladištio Sovjetski Savez.

Sovjetski Savez ih je nakupio u toj meri da je Ukrajina ratovala deset godina, a oni još uvek nisu nestali, uprkos tome što je pola skladišta eksplodiralo, a drugu polovinu su pljačkali. Ono što je preostalo iz svega toga, još uvek se koristi. Da, tih projektila je postalo manje i nedostaju, ali ipak se još uvek mogu naći i tamo i ovde projektili sovjetske proizvodnje.

Zato nećemo kupovati projektile od Koreje celog života. Mi ne planiramo vojno-tehničku saradnju na tri meseca, već na godine i decenije.

Verovatno će Koreja biti zainteresovana za sticanje određenih brodograđevinskih tehnologija, jer ona sama proizvodi podmornice, ali će možda biti zainteresovana za poboljšanje tih performansi.

Takođe, saradnja neće biti takva da ćemo joj uvek prodavati, već će biti zasnovana na principu da ćemo ih podići na određeni nivo, a zatim će oni i dalje sami proizvoditi.

Što se tiče avijacije, već sam spomenuo- ne znam, možda će Koreja odlučiti da kupi avione. Međutim, pitanje je od koga će ih odlučiti kupiti, od Rusije ili Kine – to je veliko pitanje, jer i Kina proizvodi gotovo sve. Kina je takođe veliki trgovac oružjem, a Koreja je u sferi uticaja Kine čak više nego Rusija, jer je Koreja tradicionalni saveznik, partner, pa čak i vazalna država prema Kini.

1953. godine, Kina je poslala dobrovoljce da pomognu Koreji. Sovjetska avijacija je takođe letela tamo i obarala američke avione, ali su milioni kineskih dobrovoljaca bili ti, koji su direktno ginuli na frontu.

Imaju mnogo bliže veze sa Kinom, uključujući i činjenicu da je korejska kultura u velikoj meri inspirisana kineskom kulturom. Stoga je teško reći da će se oni nužno orijentisati ka Rusiji u vojno-tehničkoj saradnji.

Međutim, Koreja će svakako biti zainteresovana za tranzit i trgovinu duž granice. Koreja može da služi kao tranzitna zemlja za nas, uključujući i za promociju robe iz Vladivostoka u Kinu.

Korejske luke mogu biti naši pristupni punktovi preko kojih ćemo izvoziti deo robe, ako se povećaju tokovi tereta prema Aziji preko Dalekog istoka. Jednostavno rečeno, možemo koristiti korejske luke slično, kao što smo nekada koristili baltičke luke.

Uvek će postojati mogućnosti za saradnju. Nema potrebe trčati ispred voza. Korejska ekonomija se reformiše, i teško je reći šta će im sutra biti potrebno u velikim količinama, a šta sami mogu ponuditi na svetskom tržištu.

Jedino što je uvek bilo potrebno svima i što nikada nije bilo suvišno je logistika. I u logistici će biti zainteresovani i oni i mi. Već sada možemo reći da će to definitivno biti obostrano korisna i obimna saradnja.

Sa povećanjem mogućnosti korejske industrije, svakako će biti potrebno povećati proizvodnju električne energije, a nikada nije previše električne energije. Pitanje je ko će tamo graditi nuklearnu elektranu – mi ili Kinezi – to je takođe pitanje.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /