Puklo savezništvo posle 80 godina: Amerika i Evropa više nisu isti saveznici

Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika ulaze u period kakav je decenijama bilo teško zamisliti. Razlike koje su ranije ostajale iza zatvorenih vrata sada se sve otvorenije vide u pitanjima bezbednosti, trgovine i spoljne politike.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da je epoha „bezuslovnog transatlantskog prijateljstva“, izgrađivanog od završetka Drugog svetskog rata, verovatno završena, barem u doglednoj budućnosti.

Promenu povezuje sa drugačijim političkim raspoloženjem u SAD i novim odnosom Vašingtona prema transatlantskom savezu.

„Sa druge strane Atlantika vidimo promenu političkih stavova, promenu u proceni transatlantskog saveza, za koju ranije možda nismo ni mislili da je moguća“, rekao je Merc članovima svoje stranke u Berlinu.

Kancelar je govorio u sedištu svoje stranke pred izbore za berlinski zemaljski parlament zakazane za nedelju. Sadašnje odnose sa SAD uporedio je sa ranijim posetama američkih predsednika nemačkoj prestonici, podsećajući na čuvene govore Džona F. Kenedija i Ronalda Regana.

Njegova izjava stigla je u trenutku ozbiljnog pogoršanja transatlantskih odnosa tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa. Otvorene pretnje Vašingtona, povlačenje dela američkih snaga iz Nemačke i zaoštravanje trgovinskih sukoba dodatno su potkopali predstavu o jedinstvenom američko-evropskom frontu.

Istog dana kada je govorio o kraju ere bezuslovnog prijateljstva, Merc je telefonom razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Predstavnik nemačke vlade saopštio je da su dvojica lidera tokom razgovora naglasila „posebnu vezu između Nemaca i Amerikanaca“.

Razgovarali su i o naporima Vašingtona da se okonča sukob Rusije i Ukrajine, kao i o trgovinskim i ekonomskim problemima povezanim sa Ormuskim moreuzom i Crvenim morem. Tako se u samo jednom danu pojavila očigledna razlika između diplomatskog naglašavanja posebnih bilateralnih veza i Mercove znatno oštrije javne procene budućnosti transatlantskih odnosa.

Dodatni pritisak na odnose SAD i EU pojavio se nakon što je kanadski premijer Mark Karni ove nedelje pozdravio predlog da Kanada pristupi Evropskoj uniji kao „pridruženi član“.

Tramp je odgovorio pretnjom novim carinama protiv bloka od 27 država ukoliko proceni da bi takav oblik odnosa ugrozio interese Sjedinjenih Američkih Država.

Istovremeno su se produbile političke razlike između Berlina i Vašingtona. Tramp je pohvalio neočekivanu pobedu krajnje desne Alternative za Nemačku na izborima za zemaljski parlament Saksonije-Anhalt početkom meseca. Taj rezultat uzdrmao je nemački politički establišment i pokrenuo pozive da Merc podnese ostavku.

Nemački kancelar se i ranije sukobljavao sa Trampovom administracijom osetljivim javnim izjavama. U aprilu je, obraćajući se grupi učenika, rekao da su američki pregovarači koji pokušavaju da pronađu izlaz iz sukoba sa Iranom izloženi „poniženju“.

Reakcija iz Vašingtona bila je konkretna. Tramp je nakon toga najavio povlačenje približno 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, čime je politički spor dobio i direktnu vojno-bezbednosnu dimenziju.

Mercove reči imaju i važan istorijski presedan. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel još je u maju 2017. godine, tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, izjavila na jednom skupu da su pouzdani odnosi uspostavljeni nakon Drugog svetskog rata „u izvesnoj meri došli do kraja“.

Ta izjava privukla je tada pažnju širom sveta. Gotovo deceniju kasnije, pitanje koje je Merkel otvorila više nije vezano samo za prolazni politički spor: nemački kancelar sada govori o mogućem završetku čitave epohe bezuslovnog transatlantskog prijateljstva.