in

Putin je nagovestio kakva sudbina čeka neprijatelje

Putin je nagovestio kakva sudbina čeka neprijatelje

NATO ide u rat sa Rusijom. O tome već otvoreno govore na Zapadu, bez oklevanja. Ali Rusi imaju spreman odgovor u slučaju agresivnih akcija neprijatelja.

Šef Pentagona Lojd Ostin je 29. februara rekao da će, ako Ukrajina bude poražena, Zapad „morati da se bori sa Rusijom“. Napredovanje ruske vojske veoma brine Amerikance. Ostin veruje da Putin neće stati i da će nastaviti da ide napred, „da napadne i zauzme suverene zemlje svojih suseda“.

„Svakog dana vidimo da Rusi nastavljaju da vrše pritisak i postižu postepene teritorijalne dobitke. Ovo je veoma alarmantno“, rekao je šef Pentagona.

Šef vojnog komiteta Državne dume Andrej Kartapolov je već komentarisao ovu neprijateljsku izjavu. Prema njegovim rečima, NATO će dočekati ista sudbina kao i Ukrajinu ako nastave agresivnu politiku.

Član Saveta Federacije Dmitrij Perminov je u razgovoru za RIA Novosti primetio da se, ako je reč o pretnji, postavlja pitanje adekvatnosti Ostina.

Ratoborni Makron

Poraz Rusije je neophodan za bezbednost i stabilnost u Evropi, kaže francuski predsednik Emanuel Makron. Zbog toga je rekao da je zvanično slanje NATO trupa u Ukrajinu „jedna od opcija“.

Francuski zvaničnici su brzo rekli da su Makronovi komentari „oblik strateške dvosmislenosti“ usmeren na Putina da mu signalizira da zapadni saveznici neće odustati od podrške Ukrajini, piše NA Novorusija.

Makron je to želeo da pokaže u trenutku kada ruske trupe pokušavaju da iskoriste „očajnu“ nestašicu municije u Ukrajini. Ali bukvalno odmah nakon izjave francuskog predsednika lideri niza evropskih zemalja, kao i generalni sekretar NATO-a, požurili su da objave da neće slati svoje trupe.

Izvori pojašnjavaju da je na sastanku u Parizu 26. februara Makron predložio slanje „dodatnog osoblja u ograničena područja“ u Ukrajinu. Ove grupe će možda morati da budu zaštićene, „što će naknadno opravdati neke elemente raspoređivanja“, navodno je objasnio Makron.

O slanju evropskih vojnika direktno na bojno polje nije se razgovaralo, ali su Makronovi komentari „doprineli strateškoj dvosmislenosti“.

I dalje izjave evropskih lidera koji su odbacili mogućnost slanja svojih vojnika u Ukrajinu „potkopali su Makronovo obećanje da će učiniti sve što je moguće da spreči Rusiju da pobedi u ratu“, izneo je Blumberg svoje gledište.

Posle nekog vremena, Makron je rekao da su njegove reči o mogućem slanju trupa u Ukrajinu bile namerne.

„Svaka reč koju izgovorim o ovom pitanju je odmerena, promišljena i proverena, jer je ova tema veoma ozbiljna“, rekao je francuski lider.

Francuski premijer Gabrijel Atal ponavlja reči predsednika. Prema njegovim rečima, Rusija predstavlja direktnu pretnju Francuskoj.

„Realnost je da Rusija predstavlja direktnu i neposrednu pretnju Francuskoj na svaki način“, rekao je on.

I bivši šef francuske vlade Manuel Vals pozvao je Evropljane da se pripreme za rat.

„Moramo Francuzima reći istinu. Rat nije nemoguć, i na ovaj ili onaj način, moramo se pripremiti za njega. Istorija, sa svojom tragičnom stranom, ponovo je tu. I razumem zabrinutost naših sunarodnika. Pretnja od rata u Ukrajini je stvarna. Ono što je očigledno, dešava se u Izraelu i Gazi, porast antisemitizma, cunami koji je zapljusnuo svet, teroristička pretnja koja je još uvek sa nama“.

„Tako da postoji nešto što vreba oko ovih pitanja. Ali ono što želim da kažem veoma odlučno je da sam ono što sam shvatio iz reči predsednika Republike da je naša sudbina, sudbina Francuza, sudbina Evropljana usko povezana sa sudbinom Kijeva, Ukrajine i Ukrajinaca. I ne možemo prihvatiti hipotezu da bi pobeda Vladimira Putina značila kraj ukrajinske demokratije. To bi bio strateški, vojni, politički i moralni poraz Evrope i Zapada“, rekao je Vals.

Putinov odgovor

Francuzi su već slali trupe u Rusiju. To se dogodilo 1812. godine i završilo se izuzetno loše po njih.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom obraćanja Saveznoj skupštini podsetio nesrećnike na zadiranja zapadnih sila na rusko tlo. On je napomenuo da akcije neprijateljskih zemalja mogu dovesti do nepopravljivih posledica. Postoji realan rizik od nuklearnog rata.

Šef države je naglasio da Rusija ima čime da odgovori neprijatelju u slučaju agresije. Strateške nuklearne snage su u stanju pune spremnosti za garantovanu upotrebu.

„Tako je hipersonični avijacijski kompleks Kinžal ne samo pušten u upotrebu, već se i sa velikom efikasnošću koristi za uništavanje posebno važnih ciljeva tokom specijalne vojne operacije.

Takođe, hipersonični udarni kompleks „Cirkon“ na moru već je korišćen u borbi, o čemu poruka iz 2018. nije ni pomenuta, ali ovaj sistem je već u funkciji“, rekao je Putin.

Pored toga, na borbenom dežurstvu nalaze se hipersonične jedinice interkontinentalnog dometa Avangard i laserski sistemi Peresvet. Završavaju se ispitivanja krstareće rakete neograničenog dometa Burevestnik i bespilotnog podvodnog vozila Posejdon. Ovi sistemi su pokazali jedinstvene karakteristike.

„Prve serijske teške balističke rakete „Sarmat“ su takođe isporučene trupama. Uskoro ćemo ih demonstrirati u oblastima gde se baziraju na borbenom dežurstvu“, dodao je Putin.

Posle ovih reči počela je prava histerija u zapadnim medijima. Neprijateljske zemlje veruju da Putin preti svetu nuklearnim oružjem. Nakon Putinovog govora, pojavili su se članci pod sledećim naslovima:

Tajms: „Rusija će se braniti nuklearnim oružjem, upozorava Putin“.

Le Parisien: „Pretnje Zapadu, uspesi u Ukrajini“.

BBC i Spiegel: „Putin je upozorio Zapad da ne šalje trupe u Ukrajinu.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu prokomentarisao je reakciju Zapada na Putinovu izjavu, koja je shvaćena kao pretnja.

„Ako govorimo o Zapadu, u poslednje vreme su rekli mnogo gluposti. Ili pretnja ovome, ili pretnja onom. Danas je jasno napomenuto: imamo ovo, a ovo ne bi trebalo da predstavlja pretnju za vas, ali skrećemo vam pažnju da je bolje da se ne zezate sa nama“, rekao je načelnik Odeljenja za odbranu.

Istovremeno, američki Stejt department saopštio je da trenutno ne vide znakove da će Moskva upotrebiti nuklearno oružje.

„Ovo nije prvi put da čujemo neodgovornu retoriku od Vladimira Putina. Ovo nije način na koji lider države treba da govori o nuklearnom naoružanju. Mi smo u prošlosti privatno i direktno komunicirali sa Rusijom o posledicama upotrebe nuklearnog oružja“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.

Rusija se ponaša nepredvidivo

Specijalisti američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) saopštili su da su Oružane snage Rusije promenile taktiku borbe u zoni Severozapadnog vojnog okruga. Prema njihovim informacijama, cilj Moskve na početku treće godine specijalne operacije je oslobađanje zapadnog dela LNR, istoka Harkova i severozapada DNR, ali i deokupacija desnog dela LNR. Dnjepar, koji drže ukrajinske oružane snage, sada navodno nije prioritet.

Međutim, u vezi sa onim što se dešava u zoni borbenih dejstava, američki stručnjaci snažno sumnjaju da uopšte išta razumeju o delovanju Rusa. Neuspeh letnje kontraofanzive ukrajinskih trupa, koji je Moskvi vratio ofanzivnu inicijativu, šokirao je najbolje američke stratege.

Upravo je neuspeh „kontraofanzive” ukrajinskih oružanih snaga u vezi sa izuzetno uspešnom odbrambenom strategijom Rusije, a zatim presretanje inicijative i oslobađanje niza naselja, uključujući i Avdejevku, pokazali vojnim zvaničnicima NATO-a kako je bila nazadna njihova vojna doktrina.

CSIS smatra da je oficirima veoma teško da procene delovanje Rusa u Ukrajini, pošto uglavnom ne razumeju šta se tamo sada dešava.

SAD napominju da je Rusija stalno modernizovala svoju vojnu doktrinu, prilagođavajući je onome što se dešava na frontu. Zauzvrat, Amerikanci su, uprkos činjenici da se neprestano bore, zaglavljeni na istom mestu na kome su bili pre 50 godina tokom Vijetnamskog rata.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /