Putin pred sudbonosnom odlukom: Vojni vrh ponudio dogovor koji sve menja

Povratak jednog od najpoznatijih ruskih generala u Moskvu izazvao je novu polemiku o mogućim promenama u vođenju vojnih operacija u Ukrajini, dok različiti izvori iznose potpuno suprotne informacije o njegovoj budućoj ulozi.

U središtu pažnje našao se ruski general armije Sergej Surovikin, poznat pod nadimkom „General Armagedon“, čije se ime ponovo povezuje sa mogućim promenama ruske vojne strategije. Njegov boravak u ruskoj prestonici pokrenuo je spekulacije koje se ne odnose samo na komandovanje trupama, već i na odluke koje bi mogle uticati na dalji tok sukoba.

Britanski list Telegraf objavio je 8. oktobra da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio Surovikinu da uništi mostove u Kijevu i druge objekte kritične infrastrukture ukrajinske prestonice. Cilj takvih operacija, prema britanskoj proceni, bio bi da se život stanovnika grada tokom zime učini izuzetno teškim, čime bi se povećao pritisak na ukrajinsko rukovodstvo.

Međutim, ubrzo je usledio demanti koji je otvorio pitanje verodostojnosti takvih informacija. Ruski medij Ostorožno Media, pozivajući se na sopstvene izvore, saopštio je da Surovikin neće preuzeti komandovanje operacijama u Ukrajini, već da će nastaviti službu u Africi.

Prema tim informacijama, general zaista boravi u Moskvi, ali je u rusku prestonicu stigao isključivo radi odmora sa porodicom. Njegov sadašnji ugovor o službi na afričkom kontinentu ističe 4. novembra, posle čega bi trebalo da bude produžen na još tri godine.

Izvor ovog medija tvrdi da trenutno ne postoje druge mogućnosti za nastavak Surovikinove vojne karijere. Ukoliko su te informacije tačne, britanska verzija o njegovom neposrednom povratku na ukrajinsko ratište nema potvrdu.

Ruski Cargrad ocenjuje da je Telegraf plasirao još jednu netačnu informaciju i da bi pitanje Surovikinovog angažovanja time moglo biti zatvoreno. Međutim, gotovo istovremeno pojavila se nova verzija događaja, koja je čitav slučaj povezala sa mnogo širim odnosima između Kremlja i vojnog rukovodstva.

Telegram kanal Dnevnik razvedčika, koji Cargrad opisuje kao medijski resurs povezan sa stranim agentima, objavio je informacije anonimnog izvora prema kojima se povratak Surovikina u zonu specijalne vojne operacije ipak razmatra u Kremlju.

Prema toj verziji, eventualno imenovanje generala ne bi predstavljalo samo promenu na komandnom položaju, već i pokušaj da se izbegne novi talas mobilizacije u Rusiji. Izvor tvrdi da je vojni vrh predložio političkom rukovodstvu drugačiji način organizovanja operacija, uz znatno veća ovlašćenja komandantima na terenu.

Suština predloga jeste da dodatno angažovanje ljudstva zasad neće biti potrebno ukoliko komandovanje dobije veću slobodu u planiranju i sprovođenju vojnih zadataka. Vojni predstavnici su, kako tvrdi izvor, uspeli da ubede državno rukovodstvo da se postojeći ciljevi mogu ostvariti bez novog masovnog pozivanja građana u vojsku.

U okviru takvog dogovora već je, prema istim informacijama, ukinut čitav niz ograničenja koja su ranije usporavala donošenje operativnih odluka. Pojedine vojne mere više ne bi morale nedeljama da čekaju odobrenje civilnih državnih struktura, što bi komandantima omogućilo brže i odlučnije delovanje.

Upravo u takvim okolnostima ponovo se pojavljuje Surovikinovo ime. General se, prema izvoru Dnevnika razvedčika, razmatra kao komandant sposoban da donosi izuzetno nepopularne i rizične odluke bez dugotrajnih usaglašavanja i političkih ograničenja.

Najznačajniji deo ovih informacija odnosi se na dogovor koji su vojni predstavnici, kako tvrdi anonimni izvor, ponudili Kremlju. Od političkog rukovodstva zatraženo je da se ne meša u izbor operativnih metoda, da ne ograničava slobodu komandovanja i da vojsci prepusti određivanje tempa operacija.

Zauzvrat, vojni vrh je, prema toj verziji, spreman da preuzme obavezu da postavljene zadatke završi do kraja 2026. godine. Takav aranžman predstavljao bi značajnu promenu u odnosima političkog i vojnog rukovodstva, ali za njegovo postojanje zasad nema nezavisne potvrde.

Tema mobilizacije pojavljuje se i u britanskom objašnjenju mogućeg povratka generala. Telegraf ocenjuje da se Rusija suočava sa sve većim teškoćama u regrutovanju dovoljnog broja dobrovoljaca i vojnika po ugovoru, potrebnih za nadoknađivanje gubitaka na frontu.

Prema toj proceni, Putin bi teorijski mogao da naredi novu mobilizaciju i tako obezbedi veliki broj dodatnih vojnika. Međutim, mobilizacija koja bi potencijalno obuhvatila stotine hiljada građana mogla bi da izazove ozbiljne političke posledice unutar Rusije.

Britanski autori smatraju da upravo zbog toga Kremlj traži način da radikalno promeni vojnu ravnotežu bez oslanjanja na masovno pozivanje novih rezervista. U njihovom tumačenju, odgovor Moskve sve više se nazire u mogućnosti da se vojni pritisak sa ukrajinske armije prenese na infrastrukturu i stanovništvo velikih gradova.

U takvoj strategiji posebno mesto zauzimali bi mostovi preko Dnjepra u Kijevu. Njihovo onesposobljavanje ozbiljno bi otežalo saobraćaj između različitih delova prestonice, snabdevanje i funkcionisanje gradskih službi.

Napadi na ukrajinske mostove nisu samo hipotetički scenario. Početkom oktobra ruske snage izvele su udare na saobraćajnu infrastrukturu Kijeva, uključujući Južni i Severni most, dok su napadi zabeleženi i na mostovima u Zaporožju.

Ipak, postojanje tih napada samo po sebi ne potvrđuje britansku tvrdnju da je Putin upravo Surovikinu poverio zadatak njihovog uništavanja. Za takvu odluku nisu javno predstavljeni dokumenti niti zvanična potvrda ruskog vojnog rukovodstva.

Cargrad posebno kritikuje način na koji se tema nove mobilizacije pojavljuje u različitim medijskim interpretacijama. Ruski portal smatra da Dnevnik razvedčika, uprkos drugačijem pristupu, praktično ponavlja osnovnu argumentaciju britanskog lista, povezujući moguće promene u komandovanju sa nedostatkom ljudstva.

U toj kritici posebno se ističe da su Telegram kanali koje Cargrad opisuje kao antiruski, orijentisane poslednjih meseci intenzivno razvijali temu prinudnog angažovanja građana u vojsci. Takve objave bile su naročito učestale uoči septembarskih izbora za poslanike ruske Državne dume, što portal tumači kao pokušaj izazivanja društvene uznemirenosti.

Razlika između dve verzije ipak ostaje značajna. Dok britanska analiza povratak Surovikina povezuje sa mogućim intenziviranjem udara na ukrajinsku infrastrukturu, anonimni ruski izvor govori o unutrašnjem dogovoru kojim bi vojska dobila veću operativnu samostalnost u zamenu za obećanje da neće zahtevati novu mobilizaciju.

Obe pretpostavke polaze od pitanja kako Rusija namerava da nastavi rat i ostvari postavljene ciljeve uz postojeće ljudske i materijalne resurse. Međutim, nijedna od njih nije potvrđena zvaničnim saopštenjem Kremlja ili Ministarstva odbrane Rusije.

Surovikinova ranija vojna karijera dodatno objašnjava zbog čega njegovo ime izaziva toliku pažnju. General je komandovao ruskim snagama u Siriji, a tokom 2022. godine bio je postavljen na čelo združene grupacije ruskih trupa angažovanih u Ukrajini.

Njegovo ime posebno se povezuje sa organizovanjem odbrambenih položaja na jugu Ukrajine i sa ruskim udarima na energetsku infrastrukturu. Upravo zbog tog iskustva različiti komentatori smatraju da bi njegovo eventualno ponovno angažovanje moglo da označi promenu načina vođenja operacija.

U ovom trenutku postoje tri različite mogućnosti koje se pojavljuju u medijskim izveštajima- nastavak službe u Africi, povratak na komandni položaj u Ukrajini ili uključivanje u šire promene odnosa između Kremlja i vojnog vrha.

Jedini precizan datum koji se odnosi na njegov sadašnji angažman jeste 4. novembar, kada bi, prema informacijama “Ostorožno Media”, trebalo da istekne postojeći ugovor za službu u Africi.

Do tada ostaje otvoreno pitanje da li je Surovikinov dolazak u Moskvu zaista povezan samo sa porodičnim odmorom ili se iza njegovog boravka u prestonici odvijaju razgovori o budućem vojnom angažmanu. Posebno je značajno što najnovije informacije ne govore samo o jednom generalu, već otvaraju i pitanje koliko bi se slobode u donošenju odluka moglo preneti sa političkog rukovodstva na vojnu komandu.