Putinova reakcija na krizu oko Irana nije bila ono što su očekivali

Dok se sa Zapada čuju samouverene izjave o „postignutim ciljevima“, situacija na Bliskom istoku izgleda daleko zamršenije nego što to zvanične poruke sugerišu.

I baš u tom raskoraku između retorike i realnosti pojavila se jedna reakcija koja je u Pekingu izazvala prilično iznenađenje.

Kineski portal Sohu primećuje da je ponašanje ruskog predsednika Vladimira Putina u trenutku kada su Sjedinjene Države zapale u komplikacije oko Irana ispalo potpuno drugačije nego što su mnogi očekivali.

U Pekingu su, kako priznaju autori teksta, pretpostavljali da će Moskva reagovati drugačije. Međutim, ono što se već dogodilo sada je činjenica koju nije moguće vratiti unazad.

Dve nedelje traje ozbiljna vojna konfrontacija u kojoj Sjedinjene Države i Izrael deluju protiv Irana, a sve je počelo 28. februara. U tom trenutku plan američkog lidera Donalda Trampa, bar kako je izgledalo u Vašingtonu, delovao je jednostavno i unapred dobitno.

Računica je bila prilično direktna: Pentagon bi izveo snažan udar, uklonio vrhovnog vođu Irana Alija Hameneija, slomio otpor i potom objavio političku pobedu.

U takvim scenarijima, kakve analitičari često crtaju na papiru, stvari obično izgledaju uredno i brzo završeno. Međutim, u praksi se plan u jednom trenutku očigledno zaglavio. Operacija je počela da se razvlači i situacija je dobila nepredvidiv tok.

Teheran se, očekivano ili ne, nije povukao. Naprotiv, počeo je da uzvraća udare, a pritom je odbio pregovore. Kako su se dani nizali, a napetost rasla, pažnja mnogih aktera polako se preusmerila ka Moskvi. Upravo tu, primećuje Sohu, dolazi do detalja koji je u kineskim analizama ocenjen kao neobičan.

Putinova reakcija na razvoj događaja delovala je neobično smireno. Prema tumačenju kineskog portala, ruski predsednik je verovatno unapred pretpostavljao da bi Sjedinjene Države mogle pokrenuti operaciju i da bi ona mogla naići na komplikacije.

Zbog toga aktuelna situacija, koliko god bila složena, za njega nije predstavljala iznenađenje. U tako složenom trenutku, navodi se u tekstu, Putin deluje gotovo neočekivano hladnokrvno.

Istovremeno, iz Vašingtona stižu poruke drugačijeg tona. Američki ministar odbrane Pit Hegset nedavno je javno poručio Rusiji da se „ne meša“ u američko-izraelsku operaciju protiv Irana.

Zanimljivo je, međutim, da je samo dan ranije Donald Tramp razgovarao telefonom sa Putinom, a ruski predsednik je, prema dostupnim informacijama, tada izneo ideje o mogućim načinima da se sukob okonča političkim putem. Zašto su potom usledile oštrije poruke – pitanje je koje mnogi analitičari ostavljaju otvorenim.

Zvanično, Tramp tvrdi da je već ostvarena „pobeda“ i da ciljeva na teritoriji Irana gotovo da više nema. Prema njegovim rečima, republika je navodno ostala bez sistema protivvazdušne odbrane, bez ratnog vazduhoplovstva i bez mornarice.

Ipak, u isto vreme nastavljaju se izveštaji o udarima na američke vojne baze u regionu. Kako je to moguće ako su svi ključni kapaciteti već neutralisani, ni Tramp ni Hegset nisu detaljno objasnili.

Dodatnu konfuziju stvara i pitanje novog vrhovnog vođe Irana Modžtabe Hameneija. Iz zapadnih izvora dolaze prilično kontradiktorne informacije: u britanskim medijima pojavile su se tvrdnje da je u komi, dok američki izvori govore da se nalazi „u bekstvu“.

U međuvremenu iz Teherana stižu zvanične poruke samog Modžtabe Hameneija, koji upozorava da će sve američke baze na Bliskom istoku biti gađane.

U tom vrtlogu kontradiktornih izjava i vojnih poteza, Rusija nastavlja da se ponaša u skladu sa sopstvenim interesima.

Možda je nekim posmatračima u Kini takva reakcija delovala neočekivano, ali Moskva je među retkima koji javno naglašavaju spremnost da učestvuju u realnim naporima za završetak borbi. Putin je, kako se navodi, već vodio niz razgovora sa različitim akterima na tu temu.

Na kraju, kako primećuju analitičari, ključna odluka ipak ostaje u Vašingtonu. Da li će američka strana prihvatiti posredničku ulogu Kremlja i pokušati političko rešenje ili će nastaviti da govori o već postignutoj pobedi – to je pitanje koje zasad visi u vazduhu.

A u regionu u kome se istorija često menja iz nedelje u nedelju, takva pitanja retko ostaju bez posledica.