in

Rat u Crvenom moru mogao bi da gurne Evropu u ekonomsku agoniju- Evo zašto

Napadi Huta na brodove u Crvenom moru koji pružaju logističku podršku Izraelu da neprekidno gađa Gazu (kažu da samo njih napadaju), uzdrmali su i globalnu trgovinu jer tu prolaze i svi trgovački bordovi na putu ka Aziji. 

Eskalacija sukoba u Jemenu može da dovede do potpunog poremećaja isporuke robe i delova za proizvodnju uz značajno povećanje cena za isporuku robe i goriva. Već danas je nemački ogranak „Tesle“ obustavio proizvodnju zbog nemogućnosti isporuke delova iz Azije, koja se vršila preko Crvenog mora.

Ključna tačka je tesnac Bab el-Mandeb koji izlazi na obale Jemena i predstavlja ulaz u Crveno more kroz koje prolazi čak 12 do 15 odsto svetske robe. Ukoliko sukob koji bukti upravo u ovom tesnacu eskalira, pomorski trgovinski saobraćaj moraće da ide „zaobilaznim putem“ oko Afrike, što je mnogo duži i skuplji put, plus sporija dostava.

Još jedna briga za analitičare je da tenzije mogu da se prošire i na Ormuski moreuz u Golfskom zalivu što bi dovelo do značajnijeg uticaja na snabdevanje naftom, pošto oko 20 miliona barela nafte dnevno prolazi kroz taj moreuz, što je ekvivalentno 20 odsto globalne potrošnje.

Od ukupnog procenta svetske trgovine, čak 30 odsto predstavlja kontejnerski saobraćaj. Od toga, tim pomorskim putem se šalje i između sedam i 10 odsto nafte i osam odsto tečnog gasa.

Samo tokom petka, nekoliko sati nakon od početka napada Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije na položaje Huta u Jemenu, cena nafte porasla je prvo za dva odsto, pa potom još dva odsto – ukupno 4 odsto. Barel nafte tipa Brent danas košta 80,55 dolara.

Ukoliko bi Bab el-Mandeb bio potpuno zatvoren, brodovi bi do Evropi mogli da stignu obilazeći Afriku. To znači da bi putovanje bio duže za skoro osam dana i duže za 6.482 kilometara. To bi svakako moralo da se odrazi na cenu robe koja se transportuje.

„Više cene goriva, više cene transporta i skuplje osiguranje plovidbe dovešće do porasta cena. Ima brodova koji su u Crvenom moru koji razmišljaju o povratku u Sredozemno more iako će ih to koštati pola miliona dolara“, rekao je analitičar Fotios Kacolas.

Reakcija kompanija

Kako je transport nafte i robe postao rizičan, mnoge kompanije odlučuju da preusmere svoje brodove ili čak prekinu isporuku.

Već prošlog decembra nekoliko velikih brodskih linija u transportera nafte obustavilo je svoje usluge kroz Crveno more pošto je više od deset brodova napadnuto od početka sukoba između Izraela i Hamasa početkom oktobra.

Kompanije „MSC“, „Mersk“, „Hapag Lloid“, „CMA CGM“, „Iang Ming Marine Transport“ i „Evergreen“ su navele da će odmah preusmeriti sva planirana putovanja kako bi osigurale bezbednost svojih pomoraca i plovila. Zajedno, ovi okeanski prevoznici predstavljaju oko 60 odsto globalne trgovine.

„Evergreen“ je takođe saopštio da će privremeno prestati da prihvata bilo koji teret za Izrael, suspendujući svoju uslugu otpreme u Izrael. Orient Overseas Container Line (OOCL), koja je deo COSCO Shipping Group u kineskom vlasništvu, takođe je prestala da prihvata izraelski teret, navodeći kao razlog operativne probleme.

„Uvoznici će morati da povećaju zalihe zbog neizvesnosti i da plate mnogo više, a drugi će izgubiti na svojim tržištima jer vreme za izlazak na tržište nije konkurentno“, rekao je Joni Esakov, član izvršnog komiteta izraelske brodarske komore.

Naftni gigant Britiš petrol naveo je da će pauzirati brodske aktivnosti u Crvenom moru zbog napada Huta.

Nafta

I dosadašnji napadi Huta i potapanje brodova koji daju podršku Izraelu, uveliko su povećali troškove okeanskog transporta. Od početka rata između Izraela i Hamasa, cene na istočnoj obali Azije i SAD su porasle za pet odsto na 2.497 dolara po kontejneru. Kako stoje stvari, jedino do čega može doći je poskupljenje, jer su velike kompanije već izbegavale Suecki kanal, koji se uliva u Crveno more, i umesto toga obilaze Afriku da bi stigle do Indijskog okeana.

Na taj način ruti se već dodaje više od 10 dana, što dovodi do većih troškova goriva. A pošto je brodovima potrebno više vremena da stignu do svojih odredišta, zaobilazno rešenje dovodi do uočenog „smanjivanja kapaciteta plovila“. Kašnjenja u isporuci kontejnera i robe su neizbežna.

Kontejnerski transport predstavlja skoro trećinu celokupnog globalnog transporta, jer približno 19.000 brodova godišnje plovi Sueckim kanalom. Skok cena nafte sa sobom povlači i rast drugih cena, poput hrane i kafe.

Stručnjaci procenjuju da 12 odsto trgovinskih tokova robe koja se ne odnosi na naftu prolazi kroz Suecki kanal – najkraći brodski put između Evrope i Azije kojim je povezano Crveno more.

Podsetimo, američke i britanske snage bombardovale su juče više od deset lokacija u Jemenu, kao odgovor na napade Huta na brodove u Crvenom moru. Lider Huta upozorio je da će SAD i Velika Britanija uskoro shvatiti da su udari bili „najveća ludost u njihovoj istoriji“

(Nova)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /