in

Rat u Izraelu pokazao da su moć i kredibilitet Zapada ozbiljno narušeni

Rat u Izraelu pokazao da su moć i kredibilitet Zapada ozbiljno narušeni

Ratovi pokrenuti kao odgovor na 11. septembar ozbiljno su narušili rasnu i versku koegzistenciju na globalnom nivou

Vlada premijera Benjamina Netanijahua pokrenula je kazneno bombardovanje Gaze nakon što je u napadu Hamasa stradalo 1.200 Izraelaca – što se opisuje kao izraelski 11. septembar.

Ratovi koje su pokrenule SAD kao odgovor na napade 11. septembra ozbiljno su narušili moć i kredibilitet Zapada, kao i rasnu i versku koegzistenciju na globalnom nivou. Nova invazija na Bliski istok mogla bi imati još strašnije posledice, piše „Blumberg“

Nakon što su pretrpele najgori teroristički napad u istoriji SAD su mesecima uživale u univerzalnoj solidarnosti i simpatiji sveta: ruski predsednik Vladimir Putin bio je jedan od prvih stranih lidera koji je pozvao Belu kuću.

Nasuprot tome, mnogo zemalja širom sveta krivi Izrael, kako je to izjavilo južnoafričko Ministarstvo spoljnih poslova, za njegovu „nezakonitu okupaciju palestinske zemlje, kontinuirano širenje naselja, skrnavljenje džamije Al Aksa i hrišćanskih svetih mesta i kontinuirano ugnjetavanje Palestinski narod“.

Indijski premijer Narendra Modi jedini je veliki lider Globalnog juga koji nedvosmisleno stoji uz Izrael.

Podrška Izraelu je uvek bila podeljena duž onoga što je američki sociolog i aktivista Du Bojs nazvao „linijom boja“ u međunarodnoj politici. Dok su Palestinci napali cionističke naseljenike iz Evrope kasnih 1930-ih, Gandi je skoro pa podržao njihove akcije, rekavši da „prema prihvaćenim kanonima ispravnog i lošeg, ništa se ne može reći protiv arapskog otpora nadmoćnijem“ neprijatelju.

Moralnu neophodnost za stvaranje Izraela, neospornu nakon Holokausta, nisu priznale čak ni udaljene azijske i afričke zemlje, a kamoli one na Bliskom istoku. Argument je bio: Zašto su Palestinci bili odbačeni i kažnjeni za zločine evropskih zemalja? Zašto je dekolonizacija, ili oslobađanje većine svetske populacije od rasističkog zapadnog kolonijalizma, preokrenuta u simboličnom srcu arapskog sveta?

Sada nije ugrožen samo pokušaj Izraela da „normalizuje“ odnose sa arapskim susedima. U najmanju ruku, produženi i široki sukob na Bliskom istoku će iscrpiti resurse zapadnih napora protiv Rusije u Ukrajini, koji su već postali oskudni i podložni domaćim političkim protivljenjima u SAD i drugde.

Malo će ostati od ambicioznih pokušaja Bajdenove administracije da se suprotstavi rastućem uticaju Kine na Bliskom istoku, bilo kroz saudijsko-izraelski mirovni sporazum ili predloženi ekonomski koridor koji povezuje Indiju sa Evropom, navodi „Blumberg“.

Čak i ako se sukob ograniči na Pojas Gaze, ona će izložiti većoj međunarodnoj kontroli ono što je „Amnesti internešenel“ u izveštaju ranije ove godine nazvao „dvostrukim standardima“ Zapada o globalnim ljudskim pravima.

Za mnoge ljude širom sveta ne postoji ubedljiv odgovor na pitanje koje je palestinski aktivista Mustafa Barguti postavio u intervjuu za Si-En-En: „Zašto Sjedinjene Države podržavaju Ukrajinu u borbi protiv okupacije“ a na Bliskom istoku podržavaju „okupatora, koji nastavlja da nas okupira“.

Kina i Rusija, prema mišljenju kolumniste „Blumberga“ Pankadža Mišrea, čekaju još jednu pobedu u svom „globalnom propagandnom ratu“ koji zapadne zemlje ostatku sveta predstavlja kao arogantne licemere.

U tome im pomažu nepromišljene akcije Zapada, kao što je odluka Evropske komisije, koja je skoro odmah poništena, da obustavi pomoć Palestinskoj upravi. Svakako, Kina i Rusija će samo profitirati od slika smrti i razaranja u Gazi, delom izazvanih bombama koje su proizvele SAD, navodi „Blumberg“.

Prodirući duboko u teritoriju Izraela i izraelske strahove, Hamas je postigao izuzetan psihološki podsticaj – i to ne samo za sebe. Masovno proširen osećaj mogućnosti među ogorčenim muslimanskim stanovništvom širom sveta ne treba potcenjivati.

Jedna neposredna opasnost je da bi spektakl Hamasove smelosti i nemilosrdnosti koji se obimno prenosio na televiziji mogao da inspiriše imitatore. Dve palestinske pobune protiv izraelske okupacije 1987. i 2000. bile su, na kraju krajeva, u središtu prvog globalnog porasta islamske militantnosti.

Kao i posle 11. septembra, daljinski rat koji se vidi na televiziji i internetu mogao bi da izbije na zapadnim ulicama, dok Kina i Rusija postaju sve jače.

Može se samo nadati da će pojačani osećaj međusobne ranjivosti između Izraelaca i Palestinaca ponovo otvoriti put pregovorima. Uvek je bilo jasno kako izgleda istinska normalizacija: kraj izraelske okupacije i nastanak suverene palestinske države u kojoj terorističke organizacije kao što je Hamas više ne mogu da se hrane bedom i beznađem. Ako to ne uspemo, svi moramo da se pripremimo za dane mračnije od onih posle 11. septembra, zaključuje „Blumberg“.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

(RT)


Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

 

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /