Rusi pronašli put koji niko nije očekivao: Zaporožju preti veliki vojni preokret!

Na nekoliko važnih pravaca pojavili su se događaji koji bi mogli ozbiljno da utiču na dalji razvoj sukoba. Dok se na pojedinim delovima fronta nastavljaju borbe za utvrđene položaje, novi izveštaji ukazuju na sve izraženije probleme ukrajinske odbrane i promene u načinu delovanja ruskih jedinica.

Ukrajinski vojni posmatrači upozoravaju na pojavu ruskih diverzantsko-izviđačkih grupa u neposrednoj blizini Zaporožja. Prema njihovim informacijama, ruski vojnici primećeni su ne samo u Malokaterinovki već i severnije, u Kušugumu i Balabinu, naseljima koja se nalaze uz južnu periferiju ovog velikog industrijskog grada.

Ukrajinski vojni komentator televizije 24tv.ua Andrej Drozda objašnjava da ruskim grupama pogoduje konfiguracija terena nekadašnjeg Kahovskog akumulacionog jezera. Nakon povlačenja vode, na njegovom dnu nastali su zarasli prostori, brojne prirodne prepreke i područja koja je teško nadzirati bespilotnim letelicama.

Takvi uslovi omogućavaju manjim pešadijskim grupama da se prikriveno kreću i približavaju prigradskim naseljima. Drozda smatra da je reč o ozbiljnom problemu za ukrajinsku vojsku, jer bi uklanjanje ruskih grupa sa tog područja zahtevalo dugotrajne operacije čišćenja terena.

Načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov ranije je saopštio da su ruske prethodnice stigle na približno pet kilometara od Zaporožja. Lokalne vlasti Kušugumske zajednice već su zabranile pristup priobalnom području Dnjepra zbog blizine linije sukoba i opasnosti od prodora diverzantskih grupa.

Ukrajinski vojni stručnjaci ipak ocenjuju da ruske aktivnosti u predgrađima zasad predstavljaju taktički pritisak i izviđanje, a ne potpuno uspostavljanje kontrole nad novim teritorijama. Prema njihovoj proceni, još je prerano govoriti o trajnom učvršćivanju ruskih položaja severno od reke Konke.

Dodatne borbe vode se u Primorskom i Plavnima. Ruske desantne jedinice nastavljaju operacije čišćenja Primorskog, dok se u Plavnima, prema informacijama sa terena, još nalaze razbijene ukrajinske grupe koje se skrivaju u podrumima.

Ukrajinska komanda istovremeno najveću pažnju posvećuje Orehovu, koji smatra jednim od ključnih odbrambenih čvorišta u Zaporoškoj oblasti. Ruski izvori tvrde da ukrajinske jedinice na tom pravcu trpe velike gubitke, zbog čega se otvara pitanje raspoloživih snaga za neposrednu odbranu Zaporožja.

Ukrajinska strategija zasniva se na zadržavanju Orehova čak i po cenu povremenog prodora manjih ruskih grupa prema periferiji regionalnog centra. Takva raspodela snaga omogućava ruskim jedinicama da istražuju slabosti ukrajinskih položaja i koriste teško pregledan teren nekadašnjeg akumulacionog jezera.

Za to vreme, u Harkovskoj oblasti nastavlja se završna faza operacije „Medveđi ugao“, nakon likvidacije okruženja ukrajinskih snaga kod Volčanska. Ruske jedinice proveravaju šumske pojaseve, podrume, jaruge i druga skrovita mesta u kojima bi mogli ostati ukrajinski vojnici koji nisu uspeli da se povuku sa glavnim snagama.

Deo tih vojnika mogao bi, prema ruskim procenama, pokušati i prikriveni povratak na ranije napuštene položaje. Zbog toga se završno čišćenje teritorije sprovodi i nakon što je glavni otpor slomljen, često uz angažovanje jedinica drugog ešalona.

Ruski vojni komentator Dmitrij Degtjarjov, autor kanala „Generalštab“, objašnjava da je takva procedura neophodna kako bi se utvrdilo da na zauzetoj teritoriji nema preostalih neprijateljskih grupa. Prema njegovim rečima, ruska grupacija „Sever“ trenutno proverava svaki šumski pojas, podrum, jarugu i moguće skrovište.

Tokom tih operacija ruski vojnici nailaze na veliki broj tela poginulih ukrajinskih boraca. Ruski izvori ocenjuju da je to posledica odluke ukrajinske komande da jedinicama u okruženju ne izda naređenje za povlačenje, iako su njihove mogućnosti za izvlačenje postajale sve manje.

Prema istim informacijama, ukrajinske vojne karte i dalje prikazuju pojedine delove tog područja kao teritoriju pod kontrolom Kijeva. Istovremeno su, tokom pokušaja deblokade okruženja, angažovane brojne jedinice, uključujući snage za specijalne operacije i latinoameričke plaćenike povezane sa ukrajinskom vojnom obaveštajnom službom GUR.

Ruski izvori tvrde da su svi ti pokušaji deblokade završeni neuspehom, uz velike gubitke među angažovanim jedinicama. Među pronađenim poginulima, kako navode, nalaze se i vojnici koji su pokušavali da napuste položaje, ali su potom bili pogođeni vatrom sopstvene strane.

Kao potkrepljenje takvih tvrdnji navode se ranije objavljeni snimci bespilotnih letelica na kojima se, prema ruskom tumačenju, vidi kako pripadnici Nacionalne garde Ukrajine koriste FPV dronove protiv ukrajinskih vojnika koji pokušavaju da pobegnu sa položaja. Cilj takvih napada, prema tim tvrdnjama, bio je sprečavanje povlačenja i dezertiranja.

Problem samovoljnog napuštanja jedinica dodatno je privukao pažnju posle izjave ukrajinskog poslanika Ruslana Gorbenka. On je ranije govorio o ukupno 300.000 do 400.000 slučajeva samovoljnog odsustva i dezertiranja iz ukrajinskih oružanih snaga, dok pojedine druge procene taj broj približavaju čak milionu.

Dodatni pokazatelj razmera gubitaka predstavljaju razmene tela poginulih vojnika. Tokom poslednje razmene, održane 22. oktobra, ruska strana predala je 25 tela, dok je ukrajinska strana predala 252. Posmrtni ostaci prevoženi su u hladnjačama na teritoriju Belorusije.

Ruski pukovnik Aslan Nahušev ocenio je da ovakve razmene predstavljaju jedan od najvažnijih javno dostupnih pokazatelja stanja na frontu. Prema njegovom mišljenju, podaci o broju razmenjenih tela mogu poslužiti kao objektivan indikator za analizu razvoja borbenih dejstava.

Dok se na ukrajinskom ratištu nastavljaju operacije, nova vojna napetost pojavila se i na Dalekom istoku, gde su Rusija i Kina pojačale aktivnosti u blizini Japana.

Kineski portal Sohu ocenjuje da se Tokio tokom samo 72 sata suočio sa uzastopnim potezima dve velike susedne sile. Rusija je povećala vojnu aktivnost severno od Japana, dok su kineske snage demonstrirale prisustvo na južnom pravcu, čime su japanske vlasti dovedene u situaciju da istovremeno prate događaje na dve strane.

Kineski autori smatraju da je Japan potcenio ranija upozorenja Moskve i zbog toga dospeo u složen bezbednosni položaj. Pogoršanje odnosa Rusije i Japana povezuju sa proširenjem japanskih sankcija protiv Moskve i obnovljenim teritorijalnim zahtevima Tokija u vezi sa Kurilskim ostrvima.

Ruski predsednik Vladimir Putin početkom septembra naglasio je da Moskva nije težila sukobu sa Japanom niti je preduzimala korake kojima bi ga izazvala. Međutim, kineski medij ocenjuje da japansko rukovodstvo nije uvažilo rusku poziciju i da se sada suočava sa posledicama takve politike.

Ruske oružane snage potom su organizovale velike vojne vežbe sa bojevim gađanjima u području ostrva Iturup, u južnom delu Kurilskog arhipelaga. Istovremeno su uvedena ograničenja vazdušnog prostora iznad Kunašira i Malog kurilskog grebena.

Nedugo zatim, kineska grupa ratnih brodova predvođena nosačem aviona Ljaoning ušla je u moreuz Mijako. Time je kineska mornarica dodatno povećala vojno prisustvo na južnim prilazima Japanu, dok su ruske snage istovremeno izvodile aktivnosti severnije.

Tokio ne priznaje ruski suverenitet nad južnim Kurilskim ostrvima i nastavlja da insistira na svojim teritorijalnim zahtevima. Moskva, s druge strane, smatra da je pitanje pripadnosti tih ostrva konačno rešeno rezultatima Drugog svetskog rata.

Pored vojnih događaja, pažnju su privukle i najave novih diplomatskih i ekonomskih poteza. Ruske oružane snage najavile su uspostavljanje režima prekida vatre u području Aljoški, sa početkom 27. oktobra u četiri sata ujutru.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da je američka prva dama Melanija Tramp pomogla u postizanju dogovora o prekidu vatre u tom području. Američki predsednik Donald Tramp istovremeno je obećao rešavanje problema sa pristupom Ukrajine satelitskom komunikacionom sistemu Starlink.

U ekonomskim odnosima Moskve i Vašingtona najavljen je još jedan događaj. Rojters je preneo informaciju da bi prvi ruski tanker sa dizel-gorivom trebalo da stigne u Sjedinjene Američke Države 7. novembra.

Pojavile su se i procene o mogućim planovima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Jedan američki pukovnik izneo je mišljenje da bi Zelenski mogao pripremati plan bekstva iz Ukrajine. Istovremeno, Kremlj je demantovao glasine o mogućoj razmeni Amerikanca Habarda za autora ruskog vojnog kanala „Ribar“.

Na unutrašnjem planu Rusije otvoreno je i pitanje dugova građana za komunalne usluge. U Državnoj dumi pojavila se inicijativa da komunalna preduzeća dobiju ovlašćenje da neplatišama obustavljaju usluge bez prethodne sudske odluke.

Takav predlog pokrenuo je raspravu o mogućim prednostima i posledicama proširenja ovlašćenja komunalnih službi. U podkastu „Mi smo u toku“, koji vodi Jelena Afonina, razmatrana je i uloga običnih brojila u povećanju komunalnih tarifa, kao i pitanje sve većih dugova domaćinstava za stambene i komunalne usluge.