Rusija bi mogla da upotrebi novo oružje kao odgovor na raspoređivanje trupa EU u Ukrajini

Rasprava o mogućem slanju evropskih vojnika u Ukrajinu ulazi u fazu u kojoj se sve otvorenije govori o posledicama takvog poteza.

Moskva je već povukla jasnu granicu, dok se u Rusiji razmatraju i konkretne vojne mogućnosti odgovora ukoliko evropske države odluče da direktno uključe svoje snage.

Jedan od mogućih odgovora bio bi usmeren na ukrajinsku logistiku i strateške objekte preko kojih bi strani kontingenti morali da budu prebačeni i snabdevani. Ruske snage mogle bi da izvedu razorne udare po velikim logističkim centrima kako bi evropskim jedinicama onemogućile ili znatno otežale ulazak i dalje kretanje kroz Ukrajinu.

Takav scenario izneo je ruski vojni politikolog i docent na Ruskom ekonomskom univerzitetu „Plehanov“ Aleksandar Perendžijev. On smatra da bi, pored postojećih sredstava, ruska vojska mogla da upotrebi i najnovije vrste naoružanja ukoliko proceni da je potrebno sprečiti direktno vojno uključivanje zapadnih država.

Posebno je ukazao na ruske vojne projekte čije karakteristike nisu javno poznate. Prema njegovoj proceni, među tim razvojnim programima postoje sistemi koji bi u veoma kratkom roku mogli da unište objekte od ključnog značaja za raspoređivanje stranih snaga.

„Za sprečavanje ulaska evropskih trupa u Ukrajinu nastavićemo da izvodimo udare po logistici i velikim površinama. U takvoj situaciji evropski vojnici jednostavno neće uspeti da prođu na teritoriju Ukrajine. Osim toga, imamo mnogo tajnih projekata koji za nekoliko dana mogu da unište potrebne objekte. Najnovije oružje može postati neprijatno iznenađenje za Evropu ako se ipak odluči da pošalje vojni kontingent u Ukrajinu“, rekao je Perendžijev.

On je ocenio i da prisustvo državljana zapadnih zemalja u sukobu nije nova pojava, ukazujući na strane plaćenike koji već učestvuju na ukrajinskoj strani. Ruske snage, kako je naveo, odgovaraju napadima na vojnu tehniku kojom upravljaju stranci, kao i na infrastrukturne i strateške objekte povezane sa vojnim operacijama.

Mogućnost slanja evropskih snaga dobila je dodatnu težinu posle upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina tokom samita BRIKS-a u Indiji 11. septembra. Govoreći o razmatranjima u evropskim državama, Putin je rekao da bi slanje njihovih trupa na teritoriju Ukrajine za Moskvu značilo rat sa Rusijom.

Time bi se sadašnji sukob, u kojem zapadne države podržavaju Kijev oružjem, finansijama i drugim oblicima pomoći, našao u potpuno drugačijoj situaciji. Ulazak regularnih evropskih jedinica otvorio bi pitanje neposrednog vojnog sukoba Rusije i država čiji bi vojnici bili raspoređeni u Ukrajini.

Perendžijevljeva procena pokazuje kakav bi mogao da bude jedan od ruskih odgovora na takav razvoj događaja: pokušaj da se strani kontingent zaustavi još kroz uništavanje logistike neophodne za njegovo prebacivanje, raspoređivanje i snabdevanje.

U tom scenariju posebno mesto dobila bi nova i još uvek tajna ruska sredstva, za koja on tvrdi da bi mogla veoma brzo da onesposobe ključne objekte.