Rusija objavila gde će preusmeriti gas LNG iz Evrope

Moskva već neko vreme razmatra promene u svojoj energetskoj strategiji, a sada se sve jasnije vidi i konkretan pravac.

Deo ruskog tečnog prirodnog gasa, takozvanog LNG-a, koji se trenutno šalje na evropsko tržište, uskoro bi mogao da krene ka potpuno drugim destinacijama.

Kako je saopštio potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak, razmatra se preusmeravanje isporuka u zemlje koje Moskva opisuje kao partnerske i spremne na dugoročnu saradnju.

Među njima su Kina, Indija, Tajland i Filipini. Odluka dolazi u trenutku kada se u evropskim institucijama već pripremaju nova ograničenja za uvoz ruskog gasa, uključujući i LNG, što dodatno ubrzava promene u energetskim tokovima.

Kako je Novak objasnio u razgovoru sa novinarima, ruske kompanije ne nameravaju da čekaju sledeći talas evropskih ograničenja. Već sada razmatraju mogućnost sklapanja novih dugoročnih ugovora sa partnerima iz Azije.

“Naše kompanije razmatraju mogućnosti, ne čekajući nova ograničenja iz Evrope, da zaključuju nove dugoročne ugovore sa partnerima i da deo gasa preusmere iz Evrope u druge zemlje, uključujući Indiju, Tajland, Filipine i Narodnu Republiku Kinu”, prenela je njegova izjava agencija TASS.

U pozadini te odluke stoji i razgovor koji je ruska vlada vodila sa energetskim kompanijama nakon instrukcije predsednika Vladimira Putina. Prema Novakim rečima, tada je doneta odluka da se deo količina tečnog prirodnog gasa koji danas ide na evropska tržišta preusmeri na druga tržišta.

Logika je prilično jasna: traže se regioni gde postoji realna potreba za gasom, gde se grade pragmatični odnosi sa Moskvom i gde postoji dugoročan interes za stabilne ugovore.

U energetskom sektoru takve odluke retko dolaze preko noći, ali ovde se, kako tvrdi ruska strana, proces već ubrzano odvija. “Svi ti pravci se danas vrlo aktivno razrađuju”, naglasio je Novak.

Prema njegovim rečima, pregovori su već pokrenuti i očekuje se da u bliskoj budućnosti deo količina gasa koji je išao ka evropskom tržištu bude preusmeren direktno u zemlje koje Moskva smatra prijateljskim. Drugim rečima, gas bi mogao da promeni rutu, ali ne i globalnu ulogu na tržištu energije.

Ovakav zaokret ne dolazi bez šire političke pozadine. Već 4. marta Vladimir Putin je saopštio da će naložiti vladi da razmotri mogućnost obustave isporuka ruskog gasa Evropi i prelazak na tržišta koja se smatraju perspektivnijim.

Tom prilikom podsetio je na plan Evropske unije da uvede nova ograničenja na kupovinu ruskog gasa, uključujući i tečni prirodni gas, najpre u narednim mesecima, a zatim i dodatna ograničenja do 2027. godine.

Putin je tada otvoreno postavio pitanje koje sve češće kruži energetskim krugovima: ako se evropsko tržište postepeno zatvara, da li je za Rusiju isplativije da sama napravi zaokret i učvrsti pozicije na novim tržištima.

“Planiraju da za mesec dana uvedu ograničenja na kupovinu ruskog gasa, uključujući i LNG, a zatim kroz godinu dana, 2027. godine, i dodatna ograničenja, sve do potpune zabrane.

Sada se otvaraju druga tržišta. Možda je za nas korisnije da već sada napustimo evropsko tržište i učvrstimo se tamo gde se otvaraju nove mogućnosti”, rekao je Putin.

U energetskim krugovima ovakve izjave se često tumače kao signal velikih promena u globalnim tokovima gasa. Evropsko tržište decenijama je bilo ključni kupac ruskih energenata, ali poslednjih godina ta slika se brzo menja.

Azijsko-pacifički region, sa ogromnim rastom potražnje i dugoročnim energetskim planovima, postaje sve privlačniji za izvoznike.

Koliko će se brzo taj zaokret zaista dogoditi i kakav će efekat imati na globalno tržište gasa, ostaje otvoreno pitanje. Energetska trgovina retko prati samo političke odluke; uvek je tu i računica tržišta, logistike i dugoročnih ugovora.

A upravo tu, kako sada izgleda, počinje nova faza u kojoj se stare rute polako zatvaraju, dok se na karti energetskog sveta otvaraju neke sasvim nove.