Rusija sprema odgovor na EU fabrike dronova

U političkim i vojnim krugovima sve češće se govori o scenariju koji bi mogao značajno promeniti tok sukoba.

U Moskvi se, kako navode pojedini zvaničnici, razmatra mogućnost odgovora na rastuće isporuke bespilotnih letelica koje stižu u Ukrajinu iz evropskih zemalja.

Ta tema više nije samo teorijska, već, kako se tvrdi, postoji i konkretna odluka – iako njena realizacija još uvek zavisi od najvišeg nivoa komande.

Prema rečima člana komiteta Državne dume za odbranu, Andreja Kolesnika, odluka o potencijalnim udarima na mesta proizvodnje dronova u Evropi već je doneta. Kako je naveo u razgovoru za Gazetu, pitanje više nije da li će se to desiti, već kada.

On naglašava da Rusija, kako tvrdi, ne može dozvoliti da smrtonosno naoružanje nastavi da stiže iz Evrope ka Ukrajini bez odgovora, i da sve zavisi od procene vrhovnog komandanta u kom trenutku će ta odluka biti sprovedena.

Istovremeno, rusko Ministarstvo odbrane iznelo je podatke koji dodatno pojačavaju tenzije. Dana 15. aprila saopšteno je da pojedine evropske zemlje, suočene sa rastućim gubicima i sve izraženijim nedostatkom ljudstva u redovima ukrajinskih snaga, povećavaju proizvodnju i isporuke bespilotnih letelica Kijevu.

Te letelice, kako se navodi, koriste se za napade na teritoriju Rusije, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.

U tom kontekstu objavljen je i spisak od 21 preduzeća koja učestvuju u proizvodnji dronova. Prema tim informacijama, reč je o mreži fabrika i pogona raspoređenih u čak 12 zemalja – Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj, Letoniji, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj, Češkoj, Španiji, Italiji, Turskoj i Izraelu.

Radi se o kombinaciji ukrajinskih i zajedničkih pogona, što ukazuje na širu međunarodnu uključenost u proizvodnju ovih sistema.

Kolesnik u tom svetlu ističe da bi, prema njegovoj proceni, ruska vojska trebalo da pojača delovanje prema objektima koje smatra ključnim za vojnu logistiku.

On govori o infrastrukturi i vojnim ciljevima unutar urbanih zona, naglašavajući da bi takav pristup, kako tvrdi, mogao doneti maksimalan vojni i politički efekat. To je, u njegovoj interpretaciji, način da se umanji pretnja koju predstavljaju napadi dronovima na ruske regione.

Paralelno sa tim, diplomatske tenzije već su počele da rastu. Nakon objavljivanja liste proizvođača bespilotnih letelica, jedno ministarstvo spoljnih poslova iz Evropske unije pozvalo je ruskog ambasadora na razgovor.

Taj potez ukazuje da se pitanje proizvodnje i isporuke dronova ne posmatra samo kroz vojnu prizmu, već i kao ozbiljan politički signal koji izaziva reakcije na više nivoa.

U celini gledano, ključna teza koja se provlači kroz sve ove izjave jeste da je odluka o mogućim udarima na proizvodne kapacitete u Evropi već doneta, ali da njen tajming ostaje otvoren.

U međuvremenu, proizvodnja dronova raste, lista fabrika je javno objavljena, a diplomatski kanali već pokazuju znake zategnutosti.

Ono što ostaje nejasno jeste gde se nalazi granica između upozorenja i konkretne akcije. Ako se uzme u obzir dinamika događaja, jasno je da se prostor za manevrisanje sužava, ali i da svaka sledeća odluka nosi šire posledice koje prevazilaze trenutni okvir sukoba.

Upravo tu, između procene i poteza, krije se sledeći korak koji bi mogao promeniti pravac cele situacije.