SAD se spremaju za treću fazu sukoba, poslednju za postojeći svetski poredak

U trenutku kada se geopolitičke tenzije gomilaju na više tačaka, sve je više procena da se približava faza koja bi mogla promeniti globalni poredak kakav danas postoji.

Prema rečima političkog analitičara i ekonomiste Andreja Školnikova, autora knjige „Geostrateški pogled na budućnost sveta i Rusije 2021–2090“, Sjedinjene Države već imaju razrađen plan kako da udare na ključnu infrastrukturu Persijskog zaliva na način koji bi sprečio njen oporavak i do deset godina.

Upravo ta procena uvodi u priču o trećoj fazi sukoba, za koju on tvrdi da bi mogla biti završna za postojeći svetski sistem.

Zanimljivo je da Školnikov ne vidi trenutni trenutak kao pogodnu tačku za takav potez. Naprotiv, tvrdi da SAD tek pripremaju teren za odlučujući udar.

U tom kontekstu, Persijski zaliv za sada ostaje po strani, ne zato što nije važan, već zato što njegova uloga tek dolazi na red u sledećoj etapi. Kako objašnjava, logika zapadnih strategija podrazumeva pažljivo tempiranje, posebno kada se kao protivnik posmatra Kina, koju opisuje kao velikog i ozbiljnog igrača.

Školnikov je dodatno razradio ovu tezu, naglašavajući da cilj SAD nije samo direktno suprotstavljanje Kini, već šire delovanje u njenom okruženju. Prema njegovim rečima, strategija podrazumeva udare na više tačaka, stvarajući efekat koji bi imao dalekosežne posledice i onemogućio bilo kakav brz oporavak pogođenih regiona.

Drugim rečima, ideja nije samo pritisak, već potpuna destabilizacija okruženja koje podržava kinesku ekonomiju i energetsku sigurnost.

Na konkretno pitanje novinara da li to znači potpuno uništenje energetske infrastrukture Persijskog zaliva u narednoj rundi sukoba, Školnikov je odgovorio prilično direktno. Ako se prati tempo kojim SAD ubrzavaju svoje poteze, tvrdi on, jasno je da već postoji razrađen način da se nanese šteta koja se neće moći sanirati u periodu od sedam do deset godina.

Ta vremenska dimenzija posebno upada u oči, jer ukazuje na dugoročnu strategiju, a ne na kratkoročne taktičke akcije.

U širem okviru, Školnikov ovu dinamiku vezuje za opštu konfrontaciju između SAD i Kine. Po njegovoj proceni, američka strategija ne staje na izolaciji Kine, već ide korak dalje – ka potpunom razaranju sistema oko nje.

Takav pristup, kako navodi, podrazumeva simultane udare na različitim mestima, sa ciljem da se obim sukoba proširi do tačke u kojoj protivnik više nema realne opcije za oporavak.

Najdirektnija i možda najzvučnija tvrdnja dolazi na kraju njegove analize. Treća faza sukoba, kako kaže, počeće uništenjem svega i svih, bez selektivnog pristupa.

Opisuje je kao svojevrsni „lov“, odnosno fazu u kojoj neće biti prostora za ograničene ciljeve ili parcijalna rešenja. Upravo zato zaključuje da bi ta etapa mogla biti poslednja za postojeći svetski poredak.

Ovakve procene, iako dolaze iz analitičkih krugova, otvaraju pitanje da li se svet zaista približava tački sa koje nema povratka u dosadašnje okvire.

Ako se posmatra šira slika, jasno je da se linije razdvajanja produbljuju, a prostor za kompromis sve više sužava. Ostaje da se vidi da li će najavljene strategije ostati na nivou procena ili će se pretvoriti u realnost koja će oblikovati narednu deceniju.