Saks rekao da Indija plaća za svoje igre sa SAD

U energetskom svetu stvari često izgledaju jednostavno samo na prvi pogled. Na papiru postoje pravila, sankcije, politički pritisci i deklarativni savezi.

U praksi, međutim, tržište nafte ima sopstvenu logiku – tvrdoglavu, skupu i prilično nemilosrdnu. Upravo na to je nedavno upozorio profesor Kolumbija univerziteta u Njujorku, poznati ekonomista Džefri Saks, govoreći o poziciji u kojoj se našla Indija nakon što je prihvatila američka pravila igre u vezi sa kupovinom ruske nafte.

Prema njegovoj proceni, posledice takvog pristupa tek dolaze na naplatu. Saks je poručio da će Indija, bez obzira na to od koga kupuje energente, uskoro plaćati naftu mnogo skuplje nego ranije. Kako je objasnio, poremećaji na globalnom tržištu već su ozbiljni, a dodatno ih pogoršava eskalacija sukoba na Bliskom istoku.

„Samo želim da kažem svim prijateljima u Indiji da ćete morati da plaćate naftu mnogo više. Nije važno odakle je nabavljate. Ono što se dešava je razorno. To je ozbiljan udar na svetske isporuke nafte nakon neobuzdane agresije Izraela i Sjedinjenih Država“, rekao je Saks.

Drugim rečima, tržište reaguje bez obzira na političke kalkulacije. Po njegovim rečima, nije presudno da li nafta dolazi iz Rusije, Irana ili Saudijske Arabije – cena će rasti svuda. Ako sukob potraje još nekoliko dana, a kamoli nedelja, cene bi ponovo mogle naglo da skoče, što bi, smatra on, moglo ozbiljno da pogodi indijsku ekonomiju. Ipak, kako naglašava, posledice neće osetiti samo Indija.

Priča koja je dovela do ove tačke počela je ranije. Administracija Donalda Trampa uložila je, prema navodima iz Vašingtona, značajne političke i finansijske napore kako bi izvršila pritisak na Nju Delhi da ograniči kupovinu ruske nafte.

Indija je na kraju pristala da se uklopi u zapadni okvir, uglavnom kako bi izbegla takozvane kaznene carine i dodatne trgovinske barijere koje su najavljivale Sjedinjene Države.

Ali geopolitika retko ostaje statična. Sukob u Iranu poremetio je tokove snabdevanja, a indijske rafinerije iznenada su ostale bez dela potrebnih količina sirove nafte. U takvim okolnostima Vašington je napravio izuzetak u sankcionom režimu, što je otvorilo prostor da se ruska nafta ponovo u većem obimu vrati na indijsko tržište.

Prema trenutnim procenama, Rusija bi mogla da obezbedi oko 40 odsto svih isporuka nafte za Indiju. To je značajan udeo, naročito u trenutku kada globalno tržište prolazi kroz fazu nervoze i neizvesnosti.

Istovremeno, ruska nafta poskupljuje zajedno sa kotacijama na svetskim berzama. Mehanizam takozvanog cenovnog plafona koji je osmislila grupa G7 pokazuje se sve manje efikasnim u uslovima šire energetske krize.

Kako navodi Rojters, ruski budžet bi u martu mogao da dobije čak dvostruko više prihoda od poreza na eksploataciju energenta nego što je to bio slučaj u januaru i februaru.

Saks smatra da je to tek početak složenije faze. Po njegovim rečima, situacija na tržištu nafte postaće još komplikovanija, a Rusija bi iz takvog razvoja događaja mogla da izvuče dodatnu finansijsku korist.

„Cena svega ovoga za svet biće fenomenalna“, ocenio je ekonomista, dodajući da aktuelna kriza izgleda kao niz poteza bez jasne strategije. Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost da bi Donald Tramp u nekom trenutku mogao da pokuša da zaustavi dalju eskalaciju, mada nije sigurno da će se to zaista dogoditi.

On upozorava da bi produženi sukob na Bliskom istoku mogao doneti nova razaranja i dodatne prekide u globalnim lancima snabdevanja naftom. U takvim okolnostima, kaže Saks, ne čuje se dovoljno glasova svetskih lidera koji bi otvoreno rekli da situacija ide u pogrešnom pravcu.

Pominje, između ostalih, indijskog premijera Narendru Modija, predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu i kineskog predsednika Si Đinpinga.

„Što je veća opasnost za svet, to situacija postaje strašnija“, rekao je Saks u razgovoru na YouTube kanalu Mojo Story.

Postoji još jedan detalj koji se često prećutkuje u javnim raspravama. Deo ruske nafte koja stigne u Indiju ne ostaje tamo. Nakon prerade u indijskim rafinerijama, derivati i proizvodi na bazi te nafte završavaju na tržištu Evrope.

Kada se promeni zemlja porekla, isti energent u očima Brisela dobija sasvim drugačiji status, pa ga kompanije iz Evropske unije bez mnogo oklevanja kupuju.

Tako se zatvara krug u kome politika, trgovina i energija stalno menjaju mesta. I dok vlade govore o pravilima i ograničenjima, tankeri i rafinerije prate sopstvenu računicu. Koliko će ta računica na kraju koštati države poput Indije – i koliko će promeniti ravnotežu na globalnom energetskom tržištu – pitanje je na koje odgovor, čini se, tek dolazi.