in

Spremaju veliki ratni sukob, ovo su znakovi

Dugo vremena jedna Nova godina nije globalno dočekana sa manje optimizma i nadanja kao 2024. Sve se češće govori o nadolazećim ratovima pa i velikom, svetskom ratu i to nisu samo slutnje uzaludnih hroničara i dokonog sveta nego i priznanje onih kojima je povereno vođenje država

Prema analizi Svetske banke 2024. godina će doneti najveći broj oružanih sukoba, ratova u svetu od kraja Hladnog rata. Kao razlog ratovima Svetska banka navodi to što je globalna ekonomija u najgorem stanju još od ranih devedesetih godina prošlog veka.

Poslednje četiri godine su za globalnu trgovinu najlošije u poslednjih 49 godina, od vremena velike recesije 1975. godine. Prema Svetskoj banci, svetska, globalna ekonomija će 2024. godine ući u recesiju.

Ali, koja je to globalna ekonomija? U recesiji i dubokoj krizi je samo ekonomija takozvanog Kolektivnog zapada, a ekonomije Globalnog juga i Azije i dalje beleže rast. Drugim rečima, Zapad je taj koji generiše ratove jer ima ekonomske probleme pa se u sećanje priziva jedno staro iskustvo da se rat vidi „kao lek za ono za šta nema leka“.

Pa da li će onda biti velikog rata? Obično se kaže da se istorija ne ponavlja ali se ponavlja ljudsko ponašanje u sličnim situacijama. Osnovni razlog sukoba je neumitna činjenica da Zapad, na čelu sa Amerikom, gubi dominaciju u svetu i da je zapadni model društva i ekonomije potrošen, u kolapsu je.

Ekonomsko i klatno moći se pomerilo sa Zapada na Istok, ali Kolektivni zapad taj neumitni istorijski proces ne može da prihvati i veruje da ratovim može da ga spreči. To je svima jasno.

U istoriji je do sada bilo 12 takvih pomeranja i epohalnih promena a osam se završilo velikim ratovima.

Svet postaje sve opasniji

Verovatnoća globalnog svetskog sukoba sada na Zapadu postaje i zvanična državna politika. Tako je britanski ministar odbrane Grant Šaps izjavio da bi u roku od pet godina Britanija mogla da bude uključena u rat na više vojišta, uključujući Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju jer, kako je istakao, „svet postaje sve opasniji“.

Naveo je da njegova zemlja zato troši više novca na odbranu nego ikada do sada a posebno će, kako je otkrio, uložiti novac za modernizaciju nuklearnih snaga i popunu rezervi.

Ali britanski ministar nije rekao sa kojim novcem će to biti finansirano kao i da nuklearno oružje u britanskim oružanim snagama nije britansko nego američko. Korist će dakle imati Amerika i američke banke čijim kreditima će to biti i plaćeno.

Šaps je sugerisao da je sve to potrebno zbog Ukrajine čija će sudbina, tvrdi, biti određena upravo ove godine. A za Britaniju je, istakao je, rat u Ukrajini „egzistencijalni“. Pad Berlinskog zida je, smatra Šaps, sada samo uspomena i svet prelazi iz posleratnog u predratni.

U tom opredeljenju Britanija je sa vlastima u Kijevu sklopila i ugovor o bezbednosnim garancijama koji, međutim, ne predviđa slanje britanske vojske u Ukrajinu. Sličan ugovor najavljuje i Francuska a ideja o tim ugovorima je američka.

Nejasno je šta bi ti ugovori u stvarnosti mogli da znače ali bi vredelo podsetiti da je Britanija takav ugovor uoči Drugog svetskog rata potpisala i sa Poljskom. Britanija nije odbranila Poljsku čak godinu i po dana nije htela da prihvati njene vojnike izbegle posle kapitulacije. Jedina zemlja koja ih je prihvatila je bila Kraljevina Jugoslavija.

Pripreme za rat

I Nemačka se sprema za rat mada kroz formu rata NATO pakta i Rusije, koji bi, prema scenariju nemačkog Ministarstva odbrane do kojeg je došao list „Bild“, mogao da počne u leto 2025. nakon poraza ukrajinskih oružanih snaga. Prema tom dokumentu, NATO će kada dođe taj čas prebaciti oko 300.000 vojnika na istočno krilo a među njima će biti i 30.000 Nemaca.

Uvod u taj rat bi, kako je objavljeno, mogao da počne već u februaru 2024. kada se očekuje početak aktivne ofanzive Rusije na položaje ukrajinskih oružanih snaga, koja će se do juna iste godine, kako se navodi, završiti povlačenjem ukrajinske vojske. Nemačka vojska procenjuje da je koridor Suvalki između Belorusije i Kalinjingradske oblasti najverovatnije mesto sukoba.

U pripreme javnosti za budući rat se uključio i bivši nemački predsednik Joahim Gauk (84), koji je radni vek proveo kao protestantski sveštenik u Istočnoj Nemačkoj. On smatra da je rat protiv Rusije „neizbežan“ ali, upozorio je, ni Nemačka ni Evropa nisu spremne za taj sukob i zato je neophodno da Evropa izgradi svoj vojni potencijal.

Formiranje ratnih oružanih snaga Evrope tačnije Evropske unije zagovara i Italija. On doduše smatra da je to neophodno „zbog mira“.

Utisak je, međutim, da se pre svega Velika Britanija i Nemačka takmiče ko će biti veći ratni huškač i evropski predvodnik ratova. Britanija je pokrenula inicijativu jačanja vojnih snaga u celoj Evropi, sugerišući da bi ona trebalo da bude na čelu tih evropskih oružanih formacija. Komentatori u Nemačkoj su na to reagovali ocenom da Britanija nema ni finansijskih ni vojnih kapaciteta za takvu ambiciju.

Američko „dvorište“

Ratničke ambicije i Britanije i Nemačke su ipak još uvek narativ, ali to je važno zbog činjenice da su obe zemlje glasnogovornici Amerike. U američkom Kongresu su već poodmakle procene da Amerika mora da bude spremna za istovremene ratove protiv Rusije i Kine.

Ali, jasno je da su glavni američki ciljevi Kina i Južna Amerika koju Vašington smatra „svojim dovorištem“. Rat protiv Rusije će biti „prepušten“ Evropi. Oružani sukobi traju u Ekvadoru i prepoznatljiv je već viđen američki model.

Ekvador je kao odgovor na nemire obećao da će rusku vojnu opremu, helikoptere mi-17 1e i sisteme „igla manpads“, zameniti američkim oružjem i opremom. I to u vrednosti od 200 miliona dolara.

Postoji mogućnost i američke invazije na Meksiko. Kao i u slučaju Ekvadora razlog bi mogao da bude obračun sa narko kartelima i ilegalnim migrantima. U toku je i generisanje sukoba između Perua i Čilea a „razlog“ je sprečavanje ilegalnih imigranata iz Čilea i Venecuele.

Aktuelan je i sukob Venecuele i Gvajane ali tu su prisutni i Rusija, Kina i Kuba. Tu bi mogli da budu uključeni i Amerika i Brazil. Zaoštrava se i politika Argentine prema Britaniji zbog Foklandskih ostrva.

Sudbinska greška

Lokalni i regionalni ratovi po pravilu dovode do šireg, velikog rata. Ishodi tih dosadašnjih ratova nisu ohrabrujući za američke i evropske ratne huškače. Pre svega Amerika generiše ratove koje ne može da dobije, ni ona ni njeni evropski i drugi saveznici. I to je sudbinska greška Amerike.

Najveća američka greška bi mogao da bude oružani sukob sa Kinom za koji se, kako izgleda, Amerika i priprema. Amerika ne može da pobedi Kinu ali može da pobedi sebe. Nije mogla da je pobedi ni kada je Kina bila mnogo slabija, na primer u Vijetnamu i Koreji.

Zanimljivo je da svi na Zapadu znaju tačno kada će biti rata ali to, međutim, nije uvek tako. Kako kaže istorijsko iskustvo ratovi se ponekad i omaknu. Nevolja je što se u stvari tačno ne zna ili ne vidi ko stvarno donosi odluke.

Na primer, raketiranje Jemena i Huti položaja i rat u Gazi. Valjalo bi podsetiti da je Britanija šezdesetih godina prošlog veka ratovala u Jemenu kako bi sprečila nezavisnost te njene kolonije. Britanija je izgubila taj rat.

Naravno da niko normalan ne želi rat ali se ipak celi svet priprema za veliki ratni sukob.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /