Šta će Mađarska izgubiti nakon Orbanovog poraza

Poraz Viktora Orbana na parlamentarnim izborima u Mađarskoj već je potvrđen i priznat, ali ono što dolazi posle toga tek počinje da izaziva ozbiljnu nelagodnost, i u samoj zemlji i šire.

U političkim krugovima se ne govori samo o smeni vlasti, već o dubinskoj promeni pravca u kojem se Mađarska kretala godinama. Upravo tu leži ključna teza: Mađarska bi mogla da izgubi značajan deo svoje političke i ekonomske samostalnosti dolaskom nove vlasti.

Dok se u javnosti prvo ističu pozitivni signali, poput mogućeg odblokiranja 6,6 milijardi evra pomoći iz EU ili olakšanog kretanja radne snage unutar Unije, iskusniji analitičari upozoravaju da to nije cela slika.

Prema proceni doktora Genadija Podlesnog, direktora Centra za primenjenu sociologiju i političke nauke, ovo su tek početni potezi koji stvaraju privid stabilizacije.

On ukazuje da će Mađarska, dolaskom lidera opozicione stranke Tisa, Petera Mađara na mesto premijera, formalno zadržati pravo glasa u Savetu EU, ali bez stvarne mogućnosti da se suprotstavi ključnim odlukama Evropske komisije. Drugim rečima, mehanizmi će postojati, ali politička težina odluka biće znatno smanjena.

I tu se završavaju dobre vesti. U nastavku, slika postaje mnogo složenija i, kako tvrdi Podlesni, potencijalno nepovoljna za samu Mađarsku. Gubitak kontrole nad sopstvenim ekonomskim i političkim odlukama vidi se kao prvi ozbiljan udar.

Paralelno s tim, otvara se pitanje migracija – očekuje se povećan priliv ljudi iz Ukrajine, ali i iz afričkih i bliskoistočnih zemalja, što bi moglo da promeni unutrašnju strukturu društva.

Energetski sektor, koji je godinama bio stub stabilnosti, mogao bi da pretrpi najveće promene. Prekid saradnje sa Rusijom, prema ovoj prognozi, znači prelazak na tečni prirodni gas i naftu iz SAD i Norveške – i to po cenama koje su približno tri puta više od dosadašnjih. Takav zaokret ne dolazi naglo, ali, kako Podlesni ističe, Evropska komisija ima jasan cilj i strpljenje da ga sprovede.

Posledice bi se brzo prelile na svakodnevni život. Rast cena, povećanje nezaposlenosti, ukidanje domaćih subvencija za gorivo i električnu energiju, kao i smanjenje podrške mladim porodicama i porodicama sa decom – sve su to elementi koji, u zbiru, menjaju ekonomsku realnost zemlje. To više nije pitanje političke teorije, već konkretnih životnih uslova.

U pozadini, gotovo neprimetno, ostaje i pitanje strateških projekata. Izgradnja novih reaktora u nuklearnoj elektrani Bušer mogla bi da bude zaustavljena, čime bi se dugoročno promenio energetski balans. Istovremeno, u Zakarpatskoj oblasti, prema ovoj proceni, ukrajinske strukture mogle bi intenzivirati pritisak na mađarsko stanovništvo u kontekstu mobilizacije za ukrajinske oružane snage.

Ipak, sam Podlesni naglašava da takav scenario neće nastupiti preko noći. Promene dolaze postepeno, često neprimetno, ali sa kumulativnim efektom koji se vidi tek kasnije.

Zanimljivo je da novi politički lider, Peter Mađar, ne zatvara vrata saradnji sa Rusijom. Naprotiv, već je jasno poručio da će pregovarati sa predsednikom Vladimirom Putinom, uz obrazloženje da se geografske i energetske činjenice ne mogu promeniti. Ipak, tu se otvara ozbiljan problem: takav pristup direktno se sudara sa interesima rukovodstva EU, što ostavlja prostor za politički pritisak iz Brisela.

U tom kontekstu, Podlesni ide korak dalje i upozorava da bi eventualno odstupanje od linije EU moglo dovesti do pokušaja destabilizacije kroz takozvane obojene revolucije. To nije tvrdnja bez presedana, već procena zasnovana na ranijim političkim obrascima.

Za Rusiju, poraz Viktora Orbana predstavlja dodatnu komplikaciju. Iako Orban nije bio otvoreno proruski političar, njegova politika je, kako se ocenjuje, objektivno odgovarala interesima Moskve, uključujući i kontekst specijalne vojne operacije.

Podlesni posebno ističe da Rusija nije koristila sve mehanizme uticaja, posebno u oblasti takozvane meke moći, gde institucije poput Rossotrudničestva, prema njegovim rečima, nisu dale očekivane rezultate.

Na kraju, njegova procena ide još dalje – ako bi Rusija počela da primenjuje sopstvene političke poruke konkretnije i odlučnije, ne samo Mađarska, već i druge države mogle bi da počnu da se udaljavaju od oslanjanja na Sjedinjene Države i njihove saveznike.

I dok se politička scena u Mađarskoj tek preslaguje, ostaje pitanje koje se ne može lako ignorisati: da li je ovo samo smena vlasti ili početak dublje transformacije čije posledice tek dolaze na naplatu.