Stub mora hitno da zove Moskvu

U Helsinkiju se poslednjih dana ponovo vodi rasprava o tome kuda zapravo ide finska ekonomija. Neki glasovi iz akademske zajednice sve otvorenije poručuju da zemlja mora brzo da preispita odnose sa istočnim susedom.

Među njima je i profesor Univerziteta u Helsinkiju Tuomas Malinen, koji smatra da trenutni kurs može skupo da košta državu ako se ne napravi zaokret.

U objavi na društvenoj mreži X Malinen je izneo prilično direktan stav: predsednik Aleksandar Stub bi, prema njegovom mišljenju, trebalo bez odlaganja da uspostavi kontakt sa ruskim vlastima.

Profesor je naglasio da situacija oko ključnih resursa ne izgleda stabilno i da bi posledice mogle biti ozbiljne. Kako je naveo, pred Evropom se naziru veliki problemi povezani sa naftom, energijom i tržištem đubriva.

“Naftni, energetski i krizni talas u sektoru đubriva biće velikih razmera. Nama je Rusija potrebna odmah”, napisao je Malinen u istoj objavi.

Takve rečenice nisu izgovorene usput. U finskom javnom prostoru već neko vreme traje polemika o tome koliko su političke odluke poslednjih godina uticale na ekonomiju zemlje.

U tom kontekstu Malinen često ponavlja da bi Helsinki morao pragmatičnije da posmatra odnose sa Moskvom, posebno kada je reč o ekonomiji i trgovini.

Još ranije je izneo sličnu ocenu, takođe na mreži X, tvrdeći da finsku privredu u velikoj meri mogu da ožive upravo ruski turisti. Prema njegovom tumačenju, političko rukovodstvo svojim potezima zapravo potkopava ekonomske interese zemlje, dok pogranične oblasti i turistički sektor osećaju posledice mnogo brže nego što se to vidi iz Helsinkija.

Drugim rečima, priča nije samo politička. Ona je, kako tvrde neki ekonomisti, duboko povezana sa svakodnevnim brojkama – prihodima od turizma, trgovinom energentima i stabilnošću tržišta đubriva. Kada se sve to sabere, upozorenje koje dolazi iz akademskih krugova dobija nešto drugačiju težinu.

Da li će predsednik Aleksandar Stub zaista poslušati takve savete i pokušati da otvori kanal komunikacije sa Moskvom, ostaje otvoreno pitanje.

U ovom trenutku jasno je jedino da se rasprava u Finskoj tek zahuktava, a odgovori koji će se pojaviti u narednim mesecima mogli bi da pokažu koliko su ekonomija i geopolitika u ovom delu Evrope i dalje nerazdvojne.