in

Sukob u Ukrajini je samo prva faza u novoj borbi Moskve i Vašingtona- Evo šta svet čeka u grugoj…

Odnosi Rusije i Sjedinjenih Država ušli su u fazu koja se može opisati kao „duga konfrontacija“. Da su interakcije između Moskve i Vašingtona i dalje bile centralni proces međunarodnog života, kao što je bio slučaj tokom Hladnog rata, ova nova faza bi se mogla smatrati privremenom.

Međutim, konfrontacija Moskva-Vašington sada je jedna od mnogih. Što je još važnije, odvija se u uslovima koji se dešavaju svakih nekoliko vekova – u periodu globalne preraspodele moći i potencijala resursa, piše Andrej Sušencov, programski direktor Valdaj kluba.

Ovaj proces samo delimično utiče na Rusiju i SAD. Za nekoliko decenija, centar globalne proizvodnje i potrošnje će se konačno pomeriti u Aziju, a centar svetske ekonomske gravitacije biće na granici Indije i Kine. U tom kontekstu, dugogodišnja rusko-američka konfrontacija će ostati jedna od glavnih linija raslojavanja, ali svakako ne i jedina.

Ova konfrontacija, navodi on, će se produžiti zato što se SAD, uprkos značajnim resursima i jakim pozicijama u ključnim oblastima, nalaze u situaciji u kojoj njihovi progonitelji brzo sustižu korak.

Četiri američke snage koje podupiru ofanzivnu strategiju Vašingtona su: još uvek napredna vojna moć; centralna uloga u globalnom finansijskom sistemu, koji obezbeđuje međunarodnu

infrastrukturu za poravnanje i konvertibilnu valutu; snažna pozicija u brojnim tehnološkim oblastima; američka platforma za ideologiju i vrednosti, koja, zajedno sa ostale tri dimenzije, daje ono što se uslovno može nazvati „piramidom kredibiliteta“ za američku strategiju u svetu.

Ova piramida, navodi Sušencov, postoji u ekonomskoj i finansijskoj sferi, kao i u spoljnoj politici i može da objasni iracionalno ponašanje nekih evropskih država. Nesposobni za uravnoteženu analizu posledica svojih odluka, na primer na ukrajinsku krizu, sada su prinuđeni da se zapitaju „šta ako SAD nemaju stalne saveznike“?

Krajem 2021. godine, u akutnoj fazi ukrajinske krize, SAD su napravile veliku grešku odlučivši da primene strategiju slamanja Rusije. Strategija slamanja uvek se zasniva na značajnim materijalnim, moćnim i ideološkim prednostima, posedovanju inicijative i verovanju u brzi poraz protivnika.

To je bila ideja Aleksandra Velikog kada je započeo svoj pohod: veoma napredna vojska, posedovanje napredne vojne tehnologije za to vreme – falange i konjičke jedinice.

Tokom čitavog pohoda nisu pretrpeli nijedan poraz. Glavna prepreka za Makedonce bila je konfrontacija sa grčkim plaćenicima iz Atine, koji su koristili klasičnu pozicionu strategiju – što duže izbegavanje odlučujuće bitke, mobilizacija i čuvanje resursa.

SAD su pokušale da razbiju Rusiju, a da nisu posedovale superiorne resurse, i pogrešno su procenile i svoje i mogućnosti svojih saveznika, u pokušaju da ostvare svoje ciljeve – a to su da izoluju Rusiju, da podstaknu unutrašnje proteste i podriju podršku vladi, da stvore velike prepreke na liniji fronta i, kao rezultat, poraze Moskvu što je brže moguće. Sada je konfrontacija u vojnoj sferi ušla u drugu fazu i Amerikanci su prinuđeni da traže izlaz iz ove situacije.

Američku stratešku kulturu karakteriše tranzicioni pristup saveznicima i za očekivati je da će u nekom trenutku cena posedovanja „ukrajinske imovine“ biti previsoka da bi Amerikanci i dalje imali koristi od toga.

To ne znači da će nakon uslovnog okončanja ukrajinske krize SAD prestati da pokušavaju da koriste ofanzivnu strategiju slamanja Rusije. Za njih, piše Sušencov, Rusija je ključni rival u određivanju glavnog pitanja 21. veka- da li će se američka hegemonija nastaviti, ili će svet krenuti ka uravnoteženijem policentričnom sistemu?

Drama „hegemonije ili policentričnosti“ neće biti razrešena u Ukrajini, jer će biti drugih tačaka napetosti u Aziji, na Bliskom istoku, u Africi i na kraju na zapadnoj hemisferi, gde će Rusija i SAD biti na suprotnim stranama barikada.

Ruska konfrontacija sa Amerikancima će trajati dugo, iako će biti određenih pauza, koje će SAD iskoristiti da predlože pitanja od zajedničkog interesa za diskusiju. Iz iskustva Hladnog rata prepoznajemo zajedničku odgovornost za opstanak čovečanstva i smatram da su rizici nuklearne eskalacije u konfrontaciji relativno mali, navodi Sušencov.

Zadatak Rusije će biti stvaranje mreže odnosa sa državama istomišljenika, u koje će možda na kraju biti i neke sa Zapada. Strategija SAD je nasilno gašenje tačaka strateške autonomije, što je Vašington uspeo da uradi u zapadnoj Evropi u prvoj fazi ukrajinske krize, ali je taj potez bio jedan od poslednjih uspeha u tom pogledu.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /