in

Svaka treća članica UN ide ka dedolarizaciji

Trenutno 68 zemalja Ujedinjenih nacija aktivno radi na odustajanju od dolara, dajući prednost nacionalnim valutama

Epidemija sankcija naterala je mnoge države da počnu da razmišljaju o svojoj zavisnosti od dolara: Šta će se desiti sa njihovim računima i ušteđenim sredstvima ako se suprotstave politici Zapada i krenu svojim putem, napuštajući valutno ropstvo?

Pojedinačne inicijative usmerene protiv američke valute postojale su i ranije, ali su se prošle godine, usled velikih promena, takvi pozivi mogli čuti glasnije.

Danas, svaka treća zemlja Ujedinjenih nacija želi da napusti dolar i okrene se većem korišćenju nacionalnih valuta, pokazuju rezultati analize koje su sprovele „RIA Novosti“.

Istraživanje je uključivalo izjave predstavnika 193 države Ujedinjenih nacija, koje su prenosili ruski i drugi međunarodni mediji. Od njih, čak 68 zemalja jednoznačno je istupilo za dedolarizaciju, ističući da se već danas radi na tome, dok „oni najhrabriji otvoreno pozivaju na borbu sa dolarom direktno sa političkih tribina“, pišu „RIA Novosti“.

A ti najhrabriji su, pre svega, „dugogodišnji članovi jakih regionalnih asocijacija poput ASEAN-a ili BRIKS-a“, ili države Latinske Amerike i afričkog kontinenta.

Tako, na primer, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva redovno predlaže da treba stvoriti alternativnu valutu koja bi bila pandan dolaru, a koja bi se koristila prilikom plaćanja u okviru BRIKS-a. Slično mišljenje deli i južnoafrički ministar finansija Enok Godongvana, koji se zalaže za pojačano kreditiranje u nacionalnim valutama.

Pojedine zemlje, pak, svoje izjave potkrepljuju i konkretnim akcijama. Gana, na primer, radi na tome da naftu počne da plaća zlatom, a ne dolarima, dok je Laos usvojio naredbu koja pretpostavlja određene „poteškoće“ za sve transakcije u američkoj valuti.

Ipak, najveći broj država preferira da ne istupa u javnost sa oštrim izjavama kada je reč o dolaru, iako se aktivno prijavljuju za ulazak u različite ekonomske saveze koji sprovode dedolarizaciju, zaključuju „RIA Novosti“.

Među njima su i Alžir, Etiopija, Bahrein i druge zemlje, koje su pokazale interesovanje za BRIKS.

Druge od njih na dedolarizaciji rade tiho, prelaskom na trgovinu u nacionalnim valutama sa svojim partnerima.

Primer je Bangladeš, koji je u potpunosti prešao na trgovinu u rupiju sa Indijom, a za ovu valutu odlučila se još i Šri Lanka.

Druge popularne valute su i ruska rublja, dirham Ujedinjenih Arapskih Emirata, i „apsolutni kralj alternative američkoj valuti“ – kineski juan.

Kada je reč o dirhamu, glavni pogon za veće širenje ove valute je činjenica da su sami UAE prešli na trgovinu naftom u svojoj valuti. U slučaju ruske rublje, ona je posebno popularna u državama koje imaju blisku saradnju sa Rusijom, uključujući i Evroazijsku ekonomsku uniju, a kineska valuta je prošle 2023. godine registrovala veliki uspeh, o čemu su saopštili i iz međunarodnog platnog sistema SVIFT.

Uprkos svemu ovome, ne može se poreći da je dolar još uvek lider kada je reč o valutama, koje se koriste za poravnanje. Kako pokazuju podaci SVIFT-a, na kraju novembra američka valuta činila je više od 47 odsto svih obračuna kroz ovaj sistem, dok je, na primer, udeo kineskog juana u istom periodu iznosio 4,61 odsto.

Da li će to tako i ostati – ostaje da se vidi.

(rt.rs)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /