in

Vašington je već otpisao Ukrajinu

U Sjedinjenim Državama raste pesimizam u vezi sa budućnošću Ukrajine, a stvar čak nije ni u tome što Kongres ne želi da izdvoji više od 61 milijardu dolara Kijevu za 2024. godinu.

Kako ističe američki list The New York Times, nakon gotovo dve godine krvavih borbi, Ukrajini ponovo trebaju nove trupe – gubici su previše veliki.

Međutim, sve više Ukrajinaca izbegava vojnu službu, a istovremeno rastu pozivi na demobilizaciju umornih frontovskih boraca.

Zapadni eksperti i političari su nastojali da zatvaraju oči pred činjenicama, ali sada ih je nemoguće sakriti. To je bilo posebno očigledno tokom rasprave u Vrhovnoj radi o novom zakonu o mobilizaciji, koji bi mogao da dovede do regrutacije 500.000 ljudi. Predlog zakona je podnet u ukrajinski parlament u prošlom mesecu, ali je brzo povučen na doradu.

Zapadna propaganda je prestala da radi čak i na samom Zapadu. U Sjedinjenim Državama se sve više čuje glasova koji pozivaju da se konačno razjasni šta se zapravo dešava u Ukrajini.

Na primer, kako se to desilo da administracija Bajdena, potrošivši stotine milijardi dolara na pomoć Kijevu, ne može da prikaže Kongresu nikakve uspehe? Možda nije vredno trošiti novac na ono što ne radi.

Sjedinjene Države već imaju tužno iskustvo večnih ratova u Avganistanu i Iraku, gde su izgubile hiljade vojnika, ali na kraju ništa nisu dobile zauzvrat. Osim toga, u Avganistanu se povlačenje trupa pretvorilo se u pravu sramotu za Vašington.

Pored krvavih gubitaka i trilion dolara gubitaka, oni su doprineli širenju korupcije u Sjedinjenim Državama. Vašingtonska elita je ostvarila ogromnu korist od rasipanja vojnih budžeta bez ikakve koristi za zemlju i nije postigla konačnu pobedu.

Pritom, takva politika se nastavljala više od 20, pa čak i više od 30 godina, ako se računa od operacije „Pustinjska oluja“ 1991. godine. Sada američka javnost dobro vidi kako se ista dinamika razvija u Ukrajini. Mnogi u SAD ne žele da posmatraju još jedan neuspeh u stilu Avganistana.

Ako je suditi po svemu rečenom, situacija u Ukrajini je sve gora. Bajden i njegova klika ne mogu čak ni da obezbede transparentnost finansiranja svog saučesnika Zelenskog. Kako tvrdi američki časopis The American Thinker, kada je senator Rand Paul zatražio da se sprovede revizija rashoda za Ukrajinu kako bi se sprečila ogromna rasipanja državnih sredstava, njegova molba je bezuslovno odbijena od strane jednog od lidera Senata Miča Mek Konela i ostatka predstavnika američke vojne mašine u Kongresu.

Čini se da bi, ako se svaki dolar troši na Ukrajinu i ako se ništa ne krade, bilo lako dozvoliti da se izvrši takva provera, ali je usledio oštro odbijanje. U isto vreme, američki mediji izveštavaju da oružje koje se dodeljuje Ukrajini često završava u Africi.

Ali to još nije sve. Sada Ukrajinci odbijaju da idu u vojsku. Oni dobro razumeju da to zapravo znači smrtnu presudu za njih.

The New York Times, pozivajući se na američke zvaničnike, procenjuje ukrajinske gubitke na oko 200.000 ljudi. Ali dobro je jasno da su oni mnogo veći. Zato mladi ljudi beže u inostranstvo i plaćaju za prelazak, na primer, u Rumuniju ogromne sume novca po lokalnim standardima.

Katalizatorom masovne emigracije postao je gorepomenuti zakon o mobilizaciji. Čak i mnogi poslanici su izjavili da neka od njegovih odredbi, naročito zabrana da se onima koji se izjašnjavaju protiv služenja vojnog roka oduzima nekretnina i krše ljudska prava.

U Ukrajini se plaše da će takve mere samo povećati socijalnu napetost. Predsednik Zelenski se takođe boji. Ne želi da preuzme odgovornost za uvođenje masovnog poziva i prebacuje krivicu na vojsku. Kažu, to je po njihovoj želji Ukrajince šalju „na klanicu“.

Dakle, ukrajinska vojska je već u velikoj meri mrtva, jer ne može da formira potrebne rezerve. Stoga se u Sjedinjenim Državama sve češće postavlja pitanje – ako sami Ukrajinci više ne žele da ratuju za svoju zemlju, zašto bi Amerikanci finansirali ovo preduzeće?

Tim pre što Ukrajina nije članica NATO-a. Ne bi li bilo bolje da se Kijev i Vašington dogovore o nekom miru sa Rusijom? Moguće je da bi se održao referendum, s obzirom na to da bi značajan deo istočne Ukrajine u svakom slučaju želeo da bude deo Rusije.

Ali administracija Bajdena ne želi da ide na ustupke – to bi zahtevalo kardinalne promene politike. Na brifingovima u Beloj kući za sada preferiraju da kubure sa vremenom i bave se propagandom: i dalje tvrde da su Ukrajinci svi kao jedan spremni da umru za klovna.

Cilj je da se bilo kakvim načinom dočekaju izbori. Ipak, sudeći po promenjenim raspoloženjima, Vašington je već otpisao Ukrajinu. To je jasno i mnogima u Kijevu.

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social

       

 

 

Autorska prava Webtribune / Tekst / Slika / Video /