Vašington, Moskva i Peking pred velikim dogovorom: Evropu bi mogla da sačeka potpuno nova realnost!

Uoči velikog međunarodnog skupa u Kini, diplomatski kontakti između tri vodeće svetske sile ulaze u fazu koja bi mogla da donese jedan od najznačajnijih političkih događaja ove godine.

Iako se razgovori već vode, među učesnicima još postoje ozbiljne razlike oko tema koje bi trebalo otvoriti, a konačna odluka zavisi od zemlje domaćina.

Britanski Fajnenšel tajms objavio je 3. novembra da predstavnici Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Kine razmatraju organizovanje prvog zajedničkog sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina, američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga.

Susret bi mogao da bude održan tokom samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), koji je zakazan za 18. i 19. novembar u kineskom gradu Šenženu.

Moskva je već potvrdila da se radi na pripremama. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da postoje aktivnosti usmerene ka organizovanju susreta, čime je potvrđeno da mogućnost zajedničkih razgovora nije samo diplomatska pretpostavka.

Međutim, iz Pekinga zasad nije stigla potvrda da će Kina prihvatiti organizovanje trojnog samita. Kineska strana potvrdila je kontakte u vezi sa susretom Sija i Putina, ali nije saopštila da je postignut dogovor o njihovom zajedničkom sastanku sa Trampom. Upravo ta razlika između razgovora o bilateralnom susretu i mogućnosti okupljanja sva tri predsednika predstavlja jedno od otvorenih pitanja.

Vašington je posebno zainteresovan za razgovore o kontroli nuklearnog naoružanja. Američka administracija želi da ovo pitanje bude deo eventualnih pregovora, ali Peking ima rezerve prema takvoj agendi, što dodatno komplikuje usaglašavanje budućeg susreta.

Kineski stav razlikuje se od američkog i kada je reč o ukrajinskoj krizi. Peking insistira da evropske države ne budu isključene iz razgovora koji se odnose na bezbednost Ukrajine. Takva pozicija postavlja dodatno pitanje o mogućnostima da tri sile samostalno razmatraju evropska bezbednosna pitanja bez neposrednog učešća evropskih predstavnika.

Ruski predstavnici, sa druge strane, ne očekuju da bi eventualni sastanak Putina, Trampa i Sija doveo do suštinskih pregovora o Ukrajini. Za Moskvu bi takav diplomatski format imao znatno širi značaj, jer bi otvorio prostor za neposredne razgovore o odnosima Rusije, Amerike i Kine.

Upravo mogućnost da se za istim stolom nađu predsednici tri države sa velikim uticajem na međunarodnu politiku daje ovom događaju posebnu težinu. Razgovori ne bi morali da budu ograničeni na pojedinačne krize, već bi mogli da obuhvate mnogo šire odnose između Moskve, Vašingtona i Pekinga, uključujući pitanja koja neposredno utiču na međunarodnu bezbednost.

Ipak, za održavanje sastanka neophodno je prethodno usaglasiti ne samo njegovo organizovanje već i teme o kojima bi predsednici razgovarali. Američko insistiranje na kontroli nuklearnog naoružanja, kineske rezerve prema toj temi i različiti pogledi na uključivanje Evrope u razgovore o Ukrajini pokazuju da diplomatske pripreme još nisu završene.

Ključna odluka sada je na Pekingu, koji kao domaćin samita APEC treba da odluči da li će omogućiti prvi zajednički susret Putina, Trampa i Sija.

Ukoliko kinesko rukovodstvo prihvati takav format, skup zakazan za 18. i 19. novembar mogao bi da preraste iz redovnog međunarodnog samita u događaj sa dalekosežnim posledicama po odnose tri svetske sile.