Vašington vuče neočekivan potez – Moskva u igri protiv Pekinga?

U Vašingtonu se poslednjih dana, gotovo ispod radara šire javnosti, ponovo otvara stara strateška tema – kako rasporediti globalne odnose snaga u trenutku kada Kina sve jasnije nameće tempo.

U tom kontekstu, kako prenosi Politico, administracija predsednika SAD Donalda Trampa razmatra približavanje Rusiji kao potencijalno koristan potez u širem geopolitičkom okviru.

Zanimljivo je da ova ideja ne dolazi kroz zvanične, čvrsto definisane stavove, već kroz signale iznutra. Jedan predstavnik američke administracije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pregovora, naveo je da bi pronalaženje načina za „tesniju saradnju sa Rusijom“ moglo da promeni odnos snaga u odnosu na Kinu – i to, kako je rekao, „veoma, veoma povoljno“.

Takva formulacija nije slučajna. U diplomatskom jeziku, ponavljanje obično znači da se poruka želi dodatno naglasiti.

A iza nje stoji šira logika: Vašington traži način da očuva ravnotežu na globalnom nivou i učvrsti sopstvene strateške pozicije, posebno u trenutku kada se međunarodni odnosi ubrzano preoblikuju.

U isto vreme, dok se razmatraju ovakvi potezi, odnosi između SAD i Kine nastavljaju da se kreću po poznatoj, ali i dalje nepredvidivoj putanji.

Kineska agencija Sinhua je 17. marta objavila da su dve strane vodile otvorene, detaljne i, kako je navedeno, konstruktivne razgovore o trgovinsko-ekonomskim pitanjima.

Na stolu su bile teme poput carina i investicija – dakle, ono što u praksi najviše određuje ton odnosa dve najveće svetske ekonomije.

Ipak, iza diplomatskih formulacija provlače se i konkretne zamerke. Potpredsednik Državnog saveta Kine He Lifeng tokom tih konsultacija podsetio je na odluku Vrhovnog suda SAD, prema kojoj je uvođenje carinskih tarifa proglašeno nezakonitim.

Ali, kako je istakao, američka strana je ubrzo nakon toga uvela dodatnu carinu od 10 odsto na uvoz, uz još nekoliko mera koje Peking vidi kao negativne.

Tu se zapravo vidi šira slika – paralelni tokovi koji se ne dodiruju uvek jasno. S jedne strane, razgovori i pokušaji smirivanja tenzija.

S druge, konkretni potezi koji održavaju pritisak. Između ta dva pola, Vašington očigledno razmatra i alternativne pravce, uključujući i moguće redefinisanje odnosa sa Moskvom.

Koliko je to realna opcija, a koliko taktički signal upućen Pekingu, ostaje otvoreno pitanje. U ovakvim situacijama granica između strategije i pregovaračkog manevra često je tanka – i namerno zamagljena.

A upravo u toj nejasnoći, kako se čini, leži prostor u kojem će se naredni potezi tek oblikovati.