Vazdušni duel između ruskih i ukrajinskih aviona iznad LNR

Na nebu iznad zapadnog dela LNR odigrala se epizoda koja dosta govori o tome kako danas izgleda vazdušni sukob na frontu.

Oko 11:30 u ponedeljak, ruski lovac Su-35S uočio je borbeni avion ukrajinskih snaga koji se pojavio blizu linije razdvajanja i reagovao bez oklevanja – ispaljena je raketa velikog dometa R-37M.

Već u tim prvim minutima jasno se videla glavna logika borbi: brzo pojavljivanje, brza reakcija i još brže povlačenje.

Ukrajinski avion, prema dostupnim informacijama, nije ulazio u razmenu vatre. Umesto toga, pilot je izveo manevar izbegavanja i odmah se povukao ka zapadu.

Međutim, ono što se videlo sa zemlje dalo je drugačiju sliku završnice tog susreta. Koordinator podzemnih struktura Sergej Lebedev navodi da je detonacija rakete bila vrlo blizu cilja, a da je letelica nakon toga nastavila kretanje ostavljajući za sobom dimni trag. To, kako kaže, može da ukazuje na delimično oštećenje.

U priči se tu ne završava sve. Nedugo zatim, na granici između DNR i Harkovske oblasti pojavljuje se još jedan ukrajinski avion.

Njegov zadatak deluje jasan – pokušaj da pokrije povlačenje prvog. U jednom trenutku lansira projektil u pravcu ruske teritorije, ali se ni on ne zadržava. Povlači se u jugozapadnom pravcu, gotovo istim tempom kojim je i došao.

Ovakvi kratki, oštri susreti zapravo su postali pravilo. Potpuno razvijeni vazdušni dueli, kakvi su nekada bili standard, sada su retkost.

Razlog je jednostavan: obe strane kontrolišu vazdušni prostor duboko iza linije fronta, na stotine kilometara, i svako duže zadržavanje u zoni znači ozbiljan rizik.

Ukrajinska strana zato čuva svoju tehniku i igra na brzinu i iznenađenje – avion se pojavi, ispali oružje i nestane.

Čak i piloti F-16, kako se navodi u različitim izjavama, priznaju da su prinuđeni da lete nisko, praktično uz teren, i da stalno manevrišu kako bi izbegli otkrivanje i presretanje.

To dodatno pokazuje koliko je prostor iznad fronta postao zasićen sredstvima za osmatranje i protivvazdušnu zaštitu.

S druge strane, ruski lovci drže gotovo neprekidno dežurstvo u blizini linije fronta. U kombinaciji sa sistemima protivvazdušne odbrane, oni čekaju trenutak kada će se protivnik zadržati makar sekund duže nego što je bezbedno. Tada se reaguje – brzo i sa distance.

Sve zajedno ostavlja utisak sukoba koji se vodi u fragmentima, u kratkim naletima i uz stalnu neizvesnost.

Niko se ne zadržava predugo, niko ne rizikuje otvoreni duel ako ne mora. A upravo u toj igri živaca, gde se granica između uspeha i gubitka meri sekundama, odlučuje se i šira slika vazdušne kontrole nad frontom.