Velika pobuna mladih preti Evropi: Pariz i Berlin se pripremaju za haos kakav prestonice dugo nisu videle!

Evropske prestonice ulaze u još jedan napet vikend, dok nezadovoljstvo mladih, radnika i građana zbog životnih uslova sve više prerasta u ozbiljan izazov za vlasti.

Posle višenedeljnih demonstracija, koje su u pojedinim zemljama bile praćene sukobima sa policijom, za 31. oktobar najavljena su nova okupljanja. Praznik Noć veštica ove godine poklapa se sa talasom društvenog nezadovoljstva koji je već zahvatio nekoliko evropskih država, a bezbednosne službe upozoravaju da bi večernji sati mogli doneti posebno ozbiljne probleme.

Protesti koji su prethodnih nedelja potresali Italiju, Španiju, Portugaliju, Albaniju i Francusku sada se šire i na Nemačku. U tim zemljama studenti i drugi demonstranti izlazili su na ulice zbog visokih troškova života, stanja javnih službi i problema u obrazovanju. Neka okupljanja prerasla su u nasilne sukobe, zbog čega vlasti strahuju da bi se sličan scenario mogao ponoviti tokom predstojećih demonstracija.

Francuska je već preduzela vanredne bezbednosne mere. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez ocenio je da subota, 31. oktobar, predstavlja dan veoma visokog rizika i najavio raspoređivanje čak 70.000 policajaca i žandarma, uključujući pripadnike elitnih jedinica. Njihov zadatak biće sprečavanje nasilja, pljački i nereda koji bi mogli izbiti na marginama protestnih skupova.

Nunjez je u četvrtak uveče upozorio da se preko društvenih mreža šire pozivi radikalnih grupa na nasilna okupljanja tokom Noći veštica. Prema njegovim rečima, najveća opasnost po javni red ne mora nastupiti tokom zvaničnih demonstracija, već nakon njihovog završetka, kada bi na ulicama mogli ostati učesnici okupljanja koja nisu pod kontrolom sindikata i drugih organizatora.

Francuski ministar naveo je da pozivi na večernja okupljanja dolaze iz dela sindikalnog pokreta, radikalizovane levice i pojedinih grupa povezanih sa pokretom žutih prsluka. Demonstranti se pozivaju da od 20 časova izađu na ulice brojnih francuskih gradova. Među porukama koje kruže internetom nalaze se i zahtevi za revolucijom, što vlasti smatraju posebno zabrinjavajućim.

Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je da neće tolerisati nasilje i da će policijski odgovor biti izuzetno odlučan. Mere zaštite prodavnica, uvedene prethodnog vikenda, biće dodatno pojačane. Mirni protesti ostaju dozvoljeni, ali vlasti nameravaju da ograniče njihovo održavanje u centralnim gradskim zonama, gde procenjuju da postoji povećana opasnost od narušavanja javnog reda.

U Parizu su zabranjena dva odvojena protestna marša kroz centar grada, koje su planirali sindikati i predstavnici žutih prsluka. Policija je umesto toga odobrila jedno okupljanje na krajnjem jugoistoku prestonice. Organizatori oba zabranjena marša osporavaju odluku vlasti i zahtevaju mogućnost demonstriranja u centralnim delovima Pariza, pa ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati.

Razmere nezadovoljstva pokazuju podaci sa prethodnih protesta. Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je prošle subote na demonstracijama učestvovalo 410.000 ljudi. Snažno prisustvo policije tada je uglavnom sprečilo ponavljanje velikih nereda i pljački koji su zahvatili francuske gradove tokom prvog talasa masovnih protesta 17. oktobra.

Nezadovoljstvo u Francuskoj nije ograničeno samo na rast troškova života. Sindikati i pokret žutih prsluka zahtevaju veće plate i poboljšanje javnih usluga, dok su im se pridružili srednjoškolci i studenti koji traže bolje uslove obrazovanja. Zajednički nastup različitih društvenih grupa dodatno je proširio protestni pokret, a za 5. novembar već je najavljen generalni štrajk na nacionalnom nivou.

Francuska vlada pokušala je da odgovori na deo studentskih zahteva, između ostalog najavom zamene zastarele digitalne platforme za upis na univerzitete i obezbeđivanjem kredita lokalnim vlastima za obnovu školskih objekata. Međutim, predstavnici studenata smatraju da te mere nisu dovoljne i da ne rešavaju suštinske probleme obrazovnog sistema.

Istovremeno, u Nemačkoj se razvija protestni pokret sa sopstvenim zahtevima. Labava koalicija omladinskih organizacija pod nazivom „Gen Z regelt“, što približno znači „Generacija Z rešava stvari“, pozvala je građane na demonstracije u više od 30 gradova. Organizatori zahtevaju povećanje ulaganja u škole, stanovanje i zaštitu klime, ali i odustajanje od planova za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka.

Interesovanje za proteste dostiglo je velike razmere. Do petka, 30. oktobra, više od 160.000 ljudi registrovalo se preko internet stranice pokreta i najavilo učešće na demonstracijama. U Berlinu se očekuje približno 10.000 ljudi kod Brandenburške kapije, uglavnom učenika, studenata i njihovih roditelja. Za rano veče najavljeno je još jedno, manje okupljanje u gradskoj četvrti Mite.

Veliki protestni skupovi planirani su i u Kelnu, Minhenu, Frankfurtu i Hamburgu. U Lajpcigu su se pojavili plakati kojima se građani pozivaju na subotnje okupljanje na trgu Augustusplac. Protestima su prethodile studentske akcije protiv smanjenja izdvajanja za obrazovanje i obavezne vojne službe, uključujući blokade školskih objekata u Berlinu.

Na Slobodnom univerzitetu u Berlinu studenti su tokom nedelje blokirali ulaz u Institut Oto Zur, ističući transparent kojim zahtevaju obustavljanje istraživanja povezanih sa ratom. Takve akcije pokazuju da se deo nemačke omladine, pored ekonomskih i obrazovnih pitanja, sve snažnije uključuje i u raspravu o vojnoj politici zemlje.

Nemačke vlasti pažljivo prate razvoj situacije. Šefica berlinske policije Barbara Slovik Majzel najavila je angažovanje dodatnih 1.500 policajaca u prestonici, iako je naglasila da trenutno nema naročito ozbiljnih razloga za očekivanje napada na građane ili njihovu imovinu. Policija, prema njenim rečima, ne raspolaže konkretnim dokazima da se pripremaju koordinisane pljačke.

Uprkos tome, mogućnost ponavljanja francuskih nereda izazvala je političke reakcije u Nemačkoj. Aleksander Trom, predstavnik poslaničke grupe vladajuće Hrišćansko-demokratske unije, upozorio je u poslovnom listu Handelsblat da se prizori kakvi su viđeni u Francuskoj moraju sprečiti po svaku cenu.

Takav pristup izazvao je protivljenje opozicionih Zelenih. Kopredsednik stranke Feliks Banasak upozorio je da bi unapred izrečene optužbe na račun mladih demonstranata mogle imati suprotan efekat. On smatra da retorika kojom se protesti unapred predstavljaju kao delovanje nasilnih grupa može dodatno radikalizovati učesnike i povećati napetost.

Organizatori pokreta „Gen Z regelt“ odbacuju nasilje i preko društvenih mreža pozivaju učesnike na uzdržanost. Njihov stav je da protesti moraju ostati mirni i da se zajednički ciljevi mogu ostvariti isključivo nenasilnim sredstvima. Time pokušavaju da naprave jasnu razliku između svojih političkih i društvenih zahteva i mogućih incidenata na ulicama.

Ipak, svi predstavnici nemačke omladine ne podržavaju način organizovanja predstojećih demonstracija. Savezna konferencija učenika, organizacija koja zastupa interese mladih u obrazovnoj politici, distancirala se od subotnjih skupova. Kao razlog navela je nedovoljno jasnu organizacionu strukturu inicijative, zbog koje smatra da je tok protesta teško predvideti.

Ova organizacija planira zasebne demonstracije u Berlinu 20. novembra, zajedno sa nastavnicima i drugim omladinskim pokretima. Centralna tema tog okupljanja biće primetan pad obrazovnih rezultata u nemačkim školama, koji je poslednjih godina postao jedno od važnih pitanja u javnoj raspravi.

Dok se dve najveće države Evropske unije pripremaju za nova okupljanja, u njihovim prestonicama već su vidljive posledice prethodnih nemira. U Berlinu su pojedine luksuzne prodavnice počele da postavljaju zaštitne obloge na izloge, nastojeći da spreče eventualnu materijalnu štetu. Fotografije radnika koji zatvaraju izloge skupocenih trgovina postale su jedan od prizora priprema za protestni vikend.

Britanski Gardijan, čiji su dopisnici Debora Kol iz Berlina i Džon Henli iz Pariza pratili pripreme za demonstracije, ukazuje na istovremeno širenje nezadovoljstva u više evropskih zemalja. Iako se konkretni zahtevi razlikuju, proteste povezuju problemi životnog standarda, obrazovanja, stanovanja i funkcionisanja javnih službi.

Posebno pitanje za francuske i nemačke vlasti biće ponašanje učesnika nakon završetka zvaničnih protestnih skupova. U Francuskoj policija upravo taj period smatra najrizičnijim, dok u Nemačkoj organizatori insistiraju na mirnom karakteru demonstracija. Razlika između najavljenih političkih okupljanja i mogućih nasilnih incidenata zato će biti od presudnog značaja za bezbednosne mere koje su već pripremljene za 31. oktobar.